распаучити

распаучити (српски, lat. raspaučiti)

уреди

Глагол

уреди

распаучити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -а̀учим [1]

Примери:

  1. Ла̏же, ма̏тере ми мо̀је, ла̏же. Да сам те̏во да га распа̀учим, би га распау́чио, нег је са̏д бе́сан и при̑ча та̀ко, не̏ зна шта̏ ће од је̑да. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Синоними:

  1. ударати [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди