Lȁže, mȁtere mi mòje, lȁže. Da sam tȅvo da ga raspàučim, bi ga raspaúčio, neg je sȁd bésan i prȋča tàko, nȅ zna štȁ će od jȇda. Јаша ТомићШурјанБокаНеузина[1]
↑ 1,01,11,2Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
