риђуша

риђуша (српски, lat. riđuša)

Именица

риђуша, ж

Придев

Придев

риђуша , , прид.

Облици:

  1. риђу̏ша Вршац, рѝђуша [1]
  2. , [1]

Примери:

  1. О̀на је би́ла рѝђуша, а гри̏ва бе́ла. [2] [3] [4] Кумане Буковац Мали Радинци Турија Ново Милошево Деска Иванда [1]
  2. Па ни́сам мо̏го да се на̀гледа̄м; е̏, то̑ је о̀на; о̏ма̄ су ми па̏ле рѝђуше о̀не. Суботица [1]
  3. Ни́сте ви̑ н[а] о̀ну рѝђушу грѝвату ја̏шили. [5] Итебеј [1]


Изведене речи:

  1. риђу̏шин [1]


Синоними:

  1. риђа [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132.
  3. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  4. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 338.

Напомене