ровашити

Глагол

уреди

ровашити, {{{вид}}} непрел.

Именица

уреди

ровашити, {{{род}}}

Категорије: прен.прен.трп.


Облици:

  1. -им [1]
  2. -а̑шим, се [1]
  3. , [1]

Значења:

  1. Обележити, обележавати ровашем. [1]
  2. Нанети, наносити телесну повреду некоме. [1]
  3. Оставити, остављати траг, обележити, обележавати. [1]
  4. Претурити, претурати по нечему. [1]
  5. Обележен ровашем. [1]
  6. Упадљив, уочљив по каквој телесној мани, специфичном обележју. [1]

Примери:

  1. Ровашила се марва и живина. [2] [3] [1]
  2. Ја̑ мо̀је ко̏ко̄ши ро̀ва̄шим та̀ко̄ што сва̏кој осе́че̄м два̑ но̏кта на дѐсно̄ј но̀ги. Лаћарак [1]
  3. Та сва̏ки ча̏с та̑ Ма́рина живѝна код мѐне у а̀влији, а ни̏кад да је ро̀ва̄ши већ једа̀ред, па ће ка́сти по̏сле да сам јој по̀арала све̏ ја̑. [4] [5] Јаша Томић Бачинци Руменка Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Тараш Шурјан Бока Неузина Сефкерин Ловра Иванда [1]
  4. Извѐду марви́нче, кра̏ву, би́ка, ју̀ницу — и ку̑м ро̀ва̄ши то̑, расе́че у̏во. Мартонош [1]
  5. Ровашење је најстарији начин обележавања стоке. [6] [1]
  6. Марва се обележавала жигосањем, а живина ровашењем. [1]
  7. Е та̑ј мо̑ј Ка́да ко да је ју́че по̏чо да се бри̏је; сва̏ки пу̑т мо̑ра да се рова̑ши ко да су га вра̏не чва́кале. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  8. Старост је ровашила стогодишње тело, угушила живот, ућуткала је заувек. [7] [1]
  9. Ко ми је рова́шио по торби? Равно Село [1]
  10. Све су моје кокошке ровашене. У свих је одсечен палац, па се не могу помешати са комшијским. Бегеч Мокрин Кикинда [1]
  11. Мо̀ја је живѝна ро̀ва̄шена. [5] Лаћарак Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Ловра Иванда [1]
  12. Ровашен је од Бога. [1]
  13. Шта̏ се са̏д сви̏ ту̑ цикѝрате кад вам де́те нева̀љало, бе̏га, пѐнтра се којеку̀да и да̀ да је фу̏рт ро̀ва̄шено. Неузина Јаша Томић Шурјан Бока Иванда [1]


Изведене речи:

  1. ровашење [1]
  2. ровашен [1]


Изрази:

  1. Ро̀вашен у мозак ("луцкаст"). Бачинци [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 151.
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 148.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.
  5. 5,0 5,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 88.
  7. Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 39.

Напомене

уреди