руво

руво (српски, lat. ruvo) уреди

Именица уреди

руво, с

Облици:

  1. ру̏во, ру́во [1]
  2. ру̏во [1]
  3. ру̏во Вршац [1]

Значења:

  1. Свечано одело. Ново Милошево[1]
  2. Спрема будуће младе. [1]
  3. Намештај који заједнички купују младенцима младожењини и младини родитељи. [1]

Примери:

  1. За ову прилику момци и девојке обучени су у најсвечанија одела — „руво”. [1]
  2. Ле́по ти је о̀во̄ ру̏во. Суботица [1]
  3. А о̀ни о̀тишли да ку̀пуједу у̑јни ру̏во. Томашевац [1]
  4. Ви̏ди бећа́ра, о̀правио̄ се у̀ ново ру̏во. Пачир [1]
  5. А ма̑јка ми обрѐкла — ако ћу гу̏ске па̏зити, ку́пиће ми у̏ јесе̄н и па̀нћушке ле́пе и ру̏во ле́по, обу́ће ме. [2] [3] Помаз Ново Милошево Бока Орловат Јасеново [1]
  6. О̏нда су дѐво̄јке доби́јале но̏во ру́во, о̏нда се и гле̏дало ко̀ја ће бо̏ље, шта̏ ће, који ће ви шна̀јдер са̀шити, ка̀ква је мо́да. Кула [1]
  7. Ву̀ну што оставимо за на̑с, о̀перемо, но̏симо у̀ дрнду да се ра̑ди, па о̏нда пре́демо ву̏ну па пра̏вимо на̏ма ру̏о. [4] [5] Кумане Кикинда Ново Милошево [1]
  8. Станка је за такве прилике облачила свечано руво. Бачка Паланка [1]
  9. На просидби се обично уговарало о девојчином миразу, као и колико ће свекар дати „на астал”, „на руво”, тј. колико ће младожењин отац дати новца за куповину девојачке спреме. [6] [1]
  10. У времену између јабуке и свадбе невеста са младожењиним родитељима и са својом ближом рођаком иде у куповину „рува”. [1]
  11. О̏ндак се догова̑раду ко̏лко да да̏ све̏кар но̑вце да ку̑пи ру̏ва. Јасеново Вршац [1]
  12. Ни́сам ка́зла уна̀пре̄д, све̏крва ѝде да ку̀пују ру̏во. Бешка [1]
  13. У куповину „венчаног рува” ишло се после обављене просидбе, тј. јабуке. [7] [1]
  14. Па се доно̏си ру̏во, сна́јкино. Павлиш [1]
  15. То̑ се иде̏ о̏бично у четвр́так за ру̏во. Јасеново Ново Милошево Орловат Иланџа Вршац Иванда [1]
  16. Пу̏на ко̏ла ру̏ва: шифоне̑р, па јасту̏ци та̏мо наре̑ђани све̏ о̏башка, па креве̏ци су наре̑ђани о̏башка, ћили̏ми, то́рбе тка̑не — било то на̏ше, дома̑ће. [1]
  17. У четвртак пред венчање иду младожењин отац, стриц, тетке (уопште старији) и сестра — заправо заова, по рухо. Заова приликом доношења руха (пошто се иде колима) седи на јастуцима и треба да је весела. [8] [1]


Изрази:

  1. Бегеч [1]
  2. И́ћи зару̏во ("преносити невестину опрему после свадбе у кућу младожење"). Вршац [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 404.
  3. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  6. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 136.
  7. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 141.
  8. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.

Напомене уреди