ruvo

Именица

уреди

ruvo, с

Облици:

  1. rȕvo, rúvo [1]
  2. rȕvo [1]
  3. rȕvo Вршац [1]

Значења:

  1. Svečano odelo. Ново Милошево[1]
  2. Sprema buduće mlade. [1]
  3. Nameštaj koji zajednički kupuju mladencima mladoženjini i mladini roditelji. [1]

Примери:

  1. Za ovu priliku momci i devojke obučeni su u najsvečanija odela — „ruvo”. [1]
  2. Lépo ti je òvō rȕvo. Суботица [1]
  3. A òni òtišli da kùpujedu ȗjni rȕvo. Томашевац [1]
  4. Vȉdi bećára, òpraviō se ù novo rȕvo. Пачир [1]
  5. A mȃjka mi obrèkla — ako ću gȕske pȁziti, kúpiće mi ȕ jesēn i pànćuške lépe i rȕvo lépo, obúće me. [2] [3] Помаз Ново Милошево Бока Орловат Јасеново [1]
  6. Ȍnda su dèvōjke dobíjale nȍvo rúvo, ȍnda se i glȅdalo kòja će bȍlje, štȁ će, koji će vi šnàjder sàšiti, kàkva je móda. Кула [1]
  7. Vùnu što ostavimo za nȃs, òperemo, nȍsimo ù drndu da se rȃdi, pa ȍnda prédemo vȕnu pa prȁvimo nȁma rȕo. [4] [5] Кумане Кикинда Ново Милошево [1]
  8. Stanka je za takve prilike oblačila svečano ruvo. Бачка Паланка [1]
  9. Na prosidbi se obično ugovaralo o devojčinom mirazu, kao i koliko će svekar dati „na astal”, „na ruvo”, tj. koliko će mladoženjin otac dati novca za kupovinu devojačke spreme. [6] [1]
  10. U vremenu između jabuke i svadbe nevesta sa mladoženjinim roditeljima i sa svojom bližom rođakom ide u kupovinu „ruva”. [1]
  11. Ȍndak se dogovȃradu kȍlko da dȁ svȅkar nȏvce da kȗpi rȕva. Јасеново Вршац [1]
  12. Nísam kázla unàprēd, svȅkrva ìde da kùpuju rȕvo. Бешка [1]
  13. U kupovinu „venčanog ruva” išlo se posle obavljene prosidbe, tj. jabuke. [7] [1]
  14. Pa se donȍsi rȕvo, snájkino. Павлиш [1]
  15. Tȏ se idȅ ȍbično u četvŕtak za rȕvo. Јасеново Ново Милошево Орловат Иланџа Вршац Иванда [1]
  16. Pȕna kȍla rȕva: šifonȇr, pa jastȕci tȁmo narȇđani svȅ ȍbaška, pa krevȅci su narȇđani ȍbaška, ćilȉmi, tórbe tkȃne — bilo to nȁše, domȃće. [1]
  17. U četvrtak pred venčanje idu mladoženjin otac, stric, tetke (uopšte stariji) i sestra — zapravo zaova, po ruho. Zaova prilikom donošenja ruha (pošto se ide kolima) sedi na jastucima i treba da je vesela. [8] [1]


Изрази:

  1. Бегеч [1]
  2. Íći zarȕvo ("prenositi nevestinu opremu posle svadbe u kuću mladoženje"). Вршац [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 404.
  3. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  6. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 136.
  7. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 141.
  8. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.

Напомене

уреди