ruvo
ruvo
Именица
уредиruvo, с
Облици:
Значења:
- Svečano odelo. Ново Милошево[1]
- Sprema buduće mlade. [1]
- Nameštaj koji zajednički kupuju mladencima mladoženjini i mladini roditelji. [1]
Примери:
- Za ovu priliku momci i devojke obučeni su u najsvečanija odela — „ruvo”. [1]
- Lépo ti je òvō rȕvo. Суботица [1]
- A òni òtišli da kùpujedu ȗjni rȕvo. Томашевац [1]
- Vȉdi bećára, òpraviō se ù novo rȕvo. Пачир [1]
- A mȃjka mi obrèkla — ako ću gȕske pȁziti, kúpiće mi ȕ jesēn i pànćuške lépe i rȕvo lépo, obúće me. [2] [3] Помаз Ново Милошево Бока Орловат Јасеново [1]
- Ȍnda su dèvōjke dobíjale nȍvo rúvo, ȍnda se i glȅdalo kòja će bȍlje, štȁ će, koji će vi šnàjder sàšiti, kàkva je móda. Кула [1]
- Vùnu što ostavimo za nȃs, òperemo, nȍsimo ù drndu da se rȃdi, pa ȍnda prédemo vȕnu pa prȁvimo nȁma rȕo. [4] [5] Кумане Кикинда Ново Милошево [1]
- Stanka je za takve prilike oblačila svečano ruvo. Бачка Паланка [1]
- Na prosidbi se obično ugovaralo o devojčinom mirazu, kao i koliko će svekar dati „na astal”, „na ruvo”, tj. koliko će mladoženjin otac dati novca za kupovinu devojačke spreme. [6] [1]
- U vremenu između jabuke i svadbe nevesta sa mladoženjinim roditeljima i sa svojom bližom rođakom ide u kupovinu „ruva”. [1]
- Ȍndak se dogovȃradu kȍlko da dȁ svȅkar nȏvce da kȗpi rȕva. Јасеново Вршац [1]
- Nísam kázla unàprēd, svȅkrva ìde da kùpuju rȕvo. Бешка [1]
- U kupovinu „venčanog ruva” išlo se posle obavljene prosidbe, tj. jabuke. [7] [1]
- Pa se donȍsi rȕvo, snájkino. Павлиш [1]
- Tȏ se idȅ ȍbično u četvŕtak za rȕvo. Јасеново Ново Милошево Орловат Иланџа Вршац Иванда [1]
- Pȕna kȍla rȕva: šifonȇr, pa jastȕci tȁmo narȇđani svȅ ȍbaška, pa krevȅci su narȇđani ȍbaška, ćilȉmi, tórbe tkȃne — bilo to nȁše, domȃće. [1]
- U četvrtak pred venčanje idu mladoženjin otac, stric, tetke (uopšte stariji) i sestra — zapravo zaova, po ruho. Zaova prilikom donošenja ruha (pošto se ide kolima) sedi na jastucima i treba da je vesela. [8] [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 404.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 136.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 141.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.