рукопис

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив рукопис рукописи
Генитив рукописа рукописа
Датив рукопису рукописима
Акузатив рукопис рукописе
Вокатив рукописе рукописи
Инструментал рукописом рукописима
Локатив рукопису рукописима


Именица

рукопис, м

 
Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, око 1580, Минијатура. (лист 2в), Београд, Архив САНУ, бр.465 (Поклон Францијета Хачарева и супруге)

Слогови: ру-ко-пис,  мн. ру-ко-пи-си


Значења:

[1.] Рукопис или рукописна књига је најстарији облик књиге, писана руком.[1]
[2.] Текст писан на рачунару или писаћом машином, ради објављивања нпр. штампања.
[3.] Ручно писање слова оловком, неке особе.

Порекло:

[1.1.] из праславенског: *рока + *писати -> старославенског: рѫка (рука) + -пис од (писати)

Примери:

[1.1.]


Асоцијације:

[1.1.] [[]]

Изведене речи:

[1.1.] [[]]


Референце

  1. Кратка историја књиге, Београд: Нолит, 2008, →ISBN 978-86-19-02445-7
  2. Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)

Сродни чланци са Википедије:

[1] рукопис