рукопис

Српски

рукопис (српски, lat. rukopis)

Падеж Једнина Множина
Номинатив рукопис рукописи
Генитив рукописа рукописа
Датив рукопису рукописима
Акузатив рукопис рукописе
Вокатив рукописе рукописи
Инструментал рукописом рукописима
Локатив рукопису рукописима


Именица

рукопис, м

 
Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, око 1580, Минијатура. (лист 2в), Београд, Архив САНУ, бр.465 (Поклон Францијета Хачарева и супруге)

Слогови: ру-ко-пис,  мн. ру-ко-пи-си


Значења:

[1.] Рукопис или рукописна књига је најстарији облик књиге, писана руком.[1]
[2.] Текст писан на рачунару или писаћом машином, ради објављивања нпр. штампања.
[3.] Ручно писање слова оловком, неке особе.

Порекло:

[1.1.] из праславенског: *рока + *писати -> старославенског: рѫка (рука) + -пис од (писати)

Примери:

[1.1.]


Асоцијације:

[1.1.] [[]]

Изведене речи:

[1.1.] [[]]


Референце

  1. Кратка историја књиге, Београд: Нолит, 2008, →ISBN
  2. Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)

Сродни чланци са Википедије:

[1] рукопис