Викиречник

са̑т

са̑т

са̑т (српски, lat. [[sȃt {1}]]) уреди

Именица уреди

са̑т, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. [[сат {1}]] [1]

Значења:

  1. Двадесет четврти део дана, час. [1]
  2. Касни ноћни сати. [1]
  3. Направа за мерење времена, направа која показује време. [2] Сремска Митровица Ново Милошево Итебеј Избиште[1]
  4. Сат који се носи у џепу. Ново Милошево[1]
  5. Прецветала биљка врсте Тараџацум оффицинале. [1]

Примери:

  1. И о̏ндак јѐдан са̑т сто̀ји то̑ мле́ко, и онда си̏р ску̏пӣмо и о̀це̄димо и јо̀нда га ме̏те̄мо пот ка̏ме̄н да се о̀це̄ди од су̏рутке. [3] Кикинда [1]
  2. У пе̑т са́ти иде́ду текем на̀ плац. [4] [5] [6] [7] Перлез Сремска Митровица Дероње Госпођинци Мокрин Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Зрењанин Томашевац Фаркаждин Избиште Црепаја Јасеново [1]
  3. Колико је сати? Бегеч [1]
  4. Од те стране увек допире шала и смех, песма и подвикивање, којим за цело време сватова скрећу пажњу на себе, па им се касније, у „ситне сате”, многи од свата прикључе. [8] [1]
  5. То̑ смо ми̑ зва́ли са̑т. Ду̑вамо, дѐца, па ко̏лко о̀стане на њѐму, то̏лко је са́ти. [9] Нештин [1]


Синоними:

  1. час [1]
  2. часовник [1]
  3. свећа [1]


Изрази:

  1. ПЧ-Ц 27]. [1]
  2. видети колико јесати ("одмах схватити о чему се ради, сагледати ствари"; "Видео је он већ „колко је сати”, да ће ту нешто бити, кад се девојачки отац распитује за дуг"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  3. знати колико јесати ("очекивати лош исход"; "Дешавало се да и отац изађе по ћерку, а онда се обично каже: „Тад знај колко је сати!"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  4. Тачан ко ˜ Јасеново [1]
  5. Верглати на ˜ ("брзо и много говорити"). [1]
  6. царе, царе колико имасати ("врста дечије игре"). Бачка Паланка [1]

Именица уреди

са̑т, м

Именица уреди

са̑т, м

Категорије: об.


Облици:

  1. [[сат {2}]] [1]

Значења:

  1. Плоча од воска с ћелијицама у које пчеле стављају мед. [1]
  2. Простор у сату где је мед. [10] Јаково Верушић Жедник Мол Ђала Нови Бечеј Зрењанин[1]
  3. Исто. [10] Иланџа Алибунар Дупљаја Дубовац Омољица Ковин[1]
  4. Саће у које матица још није полагала јаја. [10] Моровић Нештин Сремска Митровица Бешеново Јарак Бачко Петрово Село Змајево Каћ Радојево Томашевац[1]
  5. Исто. [10] Сефкерин Долово[1]
  6. Мало, накнадно направљено саће. [10] Кленак Србобран Гардиновци Итебеј[1]
  7. Саће за размножавање пчела. [10] Нештин Бешеново Сивац Жабаљ Српски Крстур Банатско Аранђелово[1]
  8. Простор у саћу где се налази мед. [1]
  9. Саће у које матица још није полагала јаја. [1]
  10. Исто. [10] Нештин Гардиновци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац[1]
  11. Саће које се још налази у кошници, које пчелар још није прегледао. [10] Србобран[1]
  12. Саће у које матица још није полагала јаја. [10] Гардиновци[1]
  13. Исто. [1]
  14. Саће за размножавање пчела. [10] Нештин Гардиновци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Пландиште Омољица[1]
  15. Исто. [10] Черевић Дубовац[1]
  16. Саће за размножавање трутова. [10] Кикинда Вршац[1]
  17. Исто. [1]
  18. Исто. [10] Баваниште Ковин[1]

Примери:

  1. Ѝма̄ са́тови са ме̏дом и са́тови са ле́глом. [10] Визић [1]
  2. Пчѐлиње гње́здо се састо̀ји из са́това. [10] Чуруг [1]
  3. По̏чну о̀не са̑т по са̑т да гра̑ду. [10] Пачир [1]
  4. За̀то се зо̀ве са̑т што је у ви́ду са̑та, о̏ва̄лног о̏блӣка, ѝздӯженог. О̀бично је ви̏ше та̀ки са́то̄ва у ко̏шници. [10] Ново Милошево Кукујевци Дивош Сремска Митровица Јарак Сремски Карловци Јаково Верушић Жедник Мол Бачко Петрово Село Врбас Бачко Градиште Деспотово Змајево Жабаљ Мошорин Каћ Бегеч Гардиновци Ђала Мокрин Иђош Кикинда Бочар Нови Бечеј Итебеј Међа Елемир Зрењанин Бока Иланџа Дебељача Алибунар Дупљаја Долово Бела Црква Баваниште Дубовац Омољица Ковин [1]
  5. Че̏камо док на̀пуниду са̑ће с ме̏дом и о̏ндак га вр̏цамо и та̑ј ба̀гремов што ми̑ и̏мамо и сва̏ки дру̏ги. Неузина [1]
  6. О̏ндак ма̏тица се̏је, у но̏вим са̑ћима ра̑ди. [11] [10] Иланџа Јамена Вашица Моровић Бачинци Ердевик Визић Дивош Сусек Свилош Черевић Бешеново Кленак Рума Ириг Сремски Карловци Обреж Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Жедник Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бачко Градиште Чуруг Деспотово Дероње Змајево Бођани Жабаљ Товаришево Мошорин Каћ Футог Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Иђош Кикинда Бочар Радојево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Елемир Јаша Томић Зрењанин Шурјан Бока Конак Томашевац Пландиште Маргита Велико Средиште Идвор Иланџа Вршац Чента Дебељача Алибунар Избиште Сефкерин Дупљаја Долово Бела Црква Баваниште Дубовац Омољица Ковин Ловра [1]
  7. Мо̀ја све̏крва је у̀мела од са̑ћа, од пче̑ла, да на̀прави мѐлем за ра̏не. Нови Сад [1]
  8. Во̏сак се то̀пи од ма̀торог са̑ћа. [10] Деспотово Елемир [1]
  9. Ме̏дӣшно са̑ће, то̑ је са̑ће го̏ре и са стра́не. [10] Змајево [1]
  10. Во̀штани мо̀љци о̏бично на̀падају мѐдӣшно са̑ће пошто је то̑ већ ста̑ро, и то̑ на̑јста̀рије са̑ће. [10] Каћ Кула [1]
  11. Мла́до са̑ће, кад се напу̏ни ме̏да, отпа̏ло би. [10] Конак Јамена Вашица Дивош Суботица Жедник Сомбор Мол Сивац Бачки Брестовац Деспотово Дероње Бођани Мошорин Каћ Футог Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Зрењанин Пландиште Вршац Сефкерин Долово [1]
  12. И од шѐћера пра̏ве... У̏вече су̏неш по̏ла ли̏тре, три̑ ф[р]та́ља ли̏тре шѐћера ку̏ваног и о̏нда до у̏јутру и̏маш јѐдан ра̑м изву́чен — но̏во са̑ће. [10] Међа Моровић Кукујевци Визић Нештин Сремски Карловци Пећинци Чуруг Бођани Мокрин Башаид Јаша Томић Конак Пландиште Вршац Бела Црква [1]
  13. О̀бреже ста̑ро са̑ће и то̀пи. [10] Деспотово [1]
  14. Ста̑ро са̑ће кад се прѐта̄па, је већѝном мр̏ке бо̀је, ви̏ше за̀творене бо̀је. [10] Ново Милошево Нештин Визић Дивош Кленак Ириг Нови Карловци Сивац Бачко Петрово Село Бачко Градиште Чуруг Змајево Каћ Бочар Зрењанин Томашевац Пландиште Маргита Вршац Бела Црква [1]
  15. Тру̀товско са̑ће пра̏виле̄ су на́мерно пче̏ле јер нѐ могу без тру̀то̄ва. [10] Деспотово [1]
  16. Кад су ћѐлије ви̏ше про̀шӣрене, о̏ва̄лног о̏блӣка, то̑ се зо̀ве тру̀товско са̑ће. [10] Ново Милошево Нештин Јарак Нови Карловци Јаково Суботица Сомбор Сивац Бачко Петрово Село Бачко Градиште Чуруг Мошорин Каћ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Радојево Башаид Чента [1]


Изведене речи:

  1. са̑ће [1]


Синоними:

  1. сатина [1]


Изрази:

  1. пчел Градитисаће ("производити саће"; "Ску̏пе се на го̏милу мла́де пче̏ле, по̀дигну температу́ру, и̏злазе пло̏чице и гра̑де са̑ће"). Конак Черевић Јарак Рума Сомбор Кула Врбас Деспотово Бођани Гардиновци Српски Крстур Иђош Радојево Ново Милошево Нови Бечеј Међа Јаша Томић Томашевац Вршац Долово Дубовац [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 85, 276, 338.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20, 290, 452.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 128, 130, 149, 157.
  8. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53.
  9. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  10. ↑ 10,00 10,01 10,02 10,03 10,04 10,05 10,06 10,07 10,08 10,09 10,10 10,11 10,12 10,13 10,14 10,15 10,16 10,17 10,18 10,19 10,20 10,21 10,22 10,23 10,24 10,25 10,26 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=са̑т&oldid=655038”