сас

сас (српски, lat. sas) уреди

Предлог уреди

сас, пред.

Значења:

  1. Означава потицање, одвајање. [1]
  2. Означава место у коме се нешто врши. [1]
  3. Означава друштво, заједницу у вршењу какве радње, односно у доживљавању каквог стања. [1]
  4. Означава средство помоћу којег се врши, остварује радња. [1]
  5. Означава предмет који главни појам има уза се. [1]
  6. Означава објекат радње означене управном речју. [1]

Примери:

  1. До̑ђе сас ра́дње. Врачев Гај [1]
  2. С ле̑вом ру́ком сас ло́тре се о̀макнем. Мартонош [1]
  3. Онак се вра̑ту на̏тра̄г сас гро̑бља ку̏ћи. [2] Башаид [1]
  4. Па̑в је сас ку̏ће. Вршац [1]
  5. На̑с ви̏ду саз бре̑га. Крушчица [1]
  6. Ни́сам до̏био на̏оча̄ре, него су ме ну̏дили да ми ски̑даду сас о̀чӣју о̀паницу. [2] Нови Бечеј [1]
  7. Иди саш њоме кући. [1]
  8. Још ја̏ као де́те сам ѝшла пѐшке сас ба̏ба̄ма на̀ ту во̀дицу. Бачко Петрово Село [1]
  9. Саш њиме сам се договорила да дође кући. [3] [4] [5] Ченеј Беркасово Нештин Черевић Лединци Чортановци Врачев Гај Батања [1]
  10. Буклѝја̄ш ску̏пи сва̏тове све̏ ко[д] дѐвојачке ку̏ће, о̏нда кад бу̏де јѐдан са̑т јел два̑, о̏нда кре̑ну сви̏ саз дѐво̄јком. [2] Ново Милошево [1]
  11. Расте̏ро се сас жено̑м. Вршац [1]
  12. А друга̑р је та̏ј саз деда Ми̑летом би̏о. Павлиш [1]
  13. Ал у̏век ми би́ло кри̑во за̏што о̑н ни би̏о у̀ новина, за̏што се о̑н ни́је на̀слико ни̏кад со̀ ти сви́њама. Дероње [1]
  14. Оженио се сос болесну. Меленци [1]
  15. Ни̏кад не̑ да забо̀равим то̑ вре́ме; до̑ђеду по̀ на̄с сас ко̑чијама, љу̑бу нас у̏ руку и во̏ду нас у шпа̀цӣр, на ма̀ја̄лос, сву̏гди. Бока [1]
  16. Тражи ђавола сас свећом. [6] [5] Сенпетер Беркасово Нештин Черевић Лединци Чортановци Шурјан Ловра [1]
  17. Шта ћеш сас тим гвожђетом, ходма да га оставиш ди је било! Јасеново [1]
  18. На кра̏ј се уве̑же цве̑ће сас црве̏ном стре́ком. Избиште [1]
  19. Иде̏, пола̑же ма̑рву со ти̏м др̏ветом. Избиште [1]
  20. Побе̏гне саз дука̏тима. Крушчица [1]
  21. Мо̀гу да ка̑жем да сам пр̏ви у сѐлу сас дува́ном. Ђала [1]


Изрази:

  1. Бра́нити се ˜ рука̏ма и с нога̏ма ("бранити се свом снагом"). Вршац [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 49.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 361.
  6. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).

Напомене уреди