свињски
свињски
свињски (српски, lat. svinjski) уреди
Придев уреди
Прилог уреди
свињски, прил.
Придев уреди
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Који се односи на свињу. [1]
- Свињско месо. Избиште[1]
- Као свиња; прљаво, гадно, одвратно. Вршац[1]
- Свињско месо. [1]
- Младожењини другови. [1]
- Бара која настаје од летњих пљускова. [1]
- Младожењини другови. [1]
- Гозба приликом клања свиња. [2] Меленци Избиште Ченеј Иванда[1]
- Цуцурбита мелопепо. Сремска Митровица Ђурђево[1]
- Исто. [1]
- Олујна киша, невреме са јаком кишом. Меленци[1]
- Болест свиња. [3] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Сурчин Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Товаришево Госпођинци Бачка Паланка Футог Итебеј Опово[1]
- Гозба приликом клања свиња, свињска даћа. [1]
- Сорта кромпира. [4] Тител[1]
- Јужнији, равничарски део Срема. [1]
- Место где свиње прелазе воду (у риту). [5] Ковиљ[1]
Примери:
- У комори сасеку месо овче, пилежа и свинско. [6] Крашово [1]
- Па̏прикаш о̀бично бу̏де свѝнски, пра̀сећи. [7] Лаћарак Нови Сад [1]
- Та̀ко свѝнског та̀ко и го̀веђине. [8] Итебеј [1]
- Сви́нска бра̏ћа се зове́ду, и они су ја̑ко безобра̏зни. Јасеново [1]
- Када летње бујице не успеју да отеку кроз Трсковачу до Обедске баре, на лединама су се образовале огромне каљуге „свињске баре". Платичево [1]
- међусобно се зову и „свињска браћа" [ЖОБан 143]. [1]
- Зна̑ се код на̑с Ла́ла о̏бичај: на сви́њску да̑ћу гла̀вно је̏ло мо̑ра да би̏де па̏прикаш. Бока [1]
- То̑ се зва́ло пре̑ сви́њска да̑ћа, сви̑њи се кла̏ли. Павлиш Јаша Томић Шурјан Неузина Јасеново [1]
- То̑ је ко̏жа ку̀по̄вна, свѝњска. [9] Ковиљ [1]
- Однела сам за свињску поману мало паприкаша у комшилук. [10] Сенпетер [1]
- У народу још постоји подела Срема на „Вински" и „Свињски" Срем, начињена према професионалној оријентацији становника. [11] [1]
- А кад се вра̏ћамо ку̏ћи, а о̀но це̑о шо̏р мирѝше, сви̏ до̀ручак пѐку, пр̑ви пу̑т свѝњско ме̑со и коба̀сице, јер то̑ се по̀стило. Кула [1]
- Са̏д је о̀вчије ме̑со ску̏пље него свѝњско. Ловра [1]
Изведене речи:
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 62.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 365.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 510.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 15.