свла́чити

свла́чити (српски, lat. svláčiti) уреди

Глагол уреди

свла́чити, {{{вид}}} непрел.

Именица уреди

свла́чити, {{{род}}}

Глагол уреди

свла́чити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.


Облици:

  1. свлачити, свла̑чим [1]
  2. свлачити [1]
  3. свлачити, -чем [1]

Значења:

  1. Сносити, преносити, превозити (обично одозго надоле). [1]
  2. Сакупљати снопове пожњевене пшенице на гомиле ради садевања у крстине. [1]
  3. Сакупљање снопова пожњевене пшенице ради садевања у крстине. Ново Милошево[1]
  4. Скидати одећу са себе. [1]
  5. Кретати се низводно (о риби). [1]
  6. Скинути (одећу, обућу и сл.) са себе, постељину с кревета. [1]
  7. Вукући спустити, повући наниже. [1]
  8. Скинути са себе (одећу, обућу и сл.). [1]
  9. Одслужити војни рок. [1]
  10. Повући се, спустити се наниже, спасти. [1]

Примери:

  1. Чѐтврта катего̑рија: кочѝја̄ш који свла̑чи печѐну ци́глу с цигла̀не у ѐкономско дво̏рӣште. [2] Мокрин [1]
  2. Е̏ кад по̀косӣмо, о̏нда свла̑чимо, па де̏немо у кр̀стине, па гра̏бӣмо, па гра̀бљевину ку̏пӣмо, па о̏ндак тек иде́мо ку̏ћи. [3] [4] [5] Арадац Госпођинци Српски Крстур Ново Милошево Српска Црња [1]
  3. Ја се баш свуку̏јем да легнем и чујем неко лупа на врата. Јасеново [1]
  4. Ри̏ба се ди̏гла, на пѐру је, кре́нула, а кад ѝде ни̏з воду онда се ка̑же да се свла̑чи, ри̏ба се свла̑чи. [6] Ковиљ [1]
  5. Кад се сву́че оде́ло, то се нѐ метне макар ка̏ко: то се ле̑по по̀стави на сто̀лицу, да се не угу̀жва, па да се у̑јтру обу́че. Ђала [1]
  6. Пе̏ремо [веш] сва̏ке неде̏ље кад се сву́че. [4] Избиште Итебеј [1]
  7. Сву́кла сам спаваћи̏цу. Павлиш [1]
  8. Ува̏ту је за но̏ге па је сву́чу до̏ле. Јасеново [1]
  9. Ѝдем да се сву́чем и да ле̏гнем, јербо нѐ видим ви̏ше на̏ очи. Шурјан Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Неузина Бока [1]
  10. Ѝмо̄ је сре̏ће ко ни̏ко: сву̑ко се у фе̏брувар, а у ма̏рт му ја́вили да мо̏же да сту̑пи у слу̀жбу. Бока Сомбор Ново Милошево Јаша Томић Неузина Шурјан [1]
  11. Про̀шӣваду ту̑ тр̀ску да се та̑ тр̀ска не̏ би сву́кла до́ле. Ђала [1]


Изведене речи:

  1. свла́чење [1]
  2. сву́ћи [1]
  3. се [1]


Синоними:

  1. скидати [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 119.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 238. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 139.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене уреди