svláčiti

svláčiti (српски, ћир. свла́чити) уреди

Глагол уреди

svláčiti, {{{вид}}} непрел.

Именица уреди

svláčiti, {{{род}}}

Глагол уреди

svláčiti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.


Облици:

  1. svlačiti, svlȃčim [1]
  2. svlačiti [1]
  3. svlačiti, -čem [1]

Значења:

  1. Snositi, prenositi, prevoziti (obično odozgo nadole). [1]
  2. Sakupljati snopove požnjevene pšenice na gomile radi sadevanja u krstine. [1]
  3. Sakupljanje snopova požnjevene pšenice radi sadevanja u krstine. Ново Милошево[1]
  4. Skidati odeću sa sebe. [1]
  5. Kretati se nizvodno (o ribi). [1]
  6. Skinuti (odeću, obuću i sl.) sa sebe, posteljinu s kreveta. [1]
  7. Vukući spustiti, povući naniže. [1]
  8. Skinuti sa sebe (odeću, obuću i sl.). [1]
  9. Odslužiti vojni rok. [1]
  10. Povući se, spustiti se naniže, spasti. [1]

Примери:

  1. Čètvrta kategȏrija: kočìjāš koji svlȃči pečènu cíglu s ciglàne u èkonomsko dvȍrīšte. [2] Мокрин [1]
  2. Ȅ kad pòkosīmo, ȍnda svlȃčimo, pa dȅnemo u kr̀stine, pa grȁbīmo, pa gràbljevinu kȕpīmo, pa ȍndak tek idémo kȕći. [3] [4] [5] Арадац Госпођинци Српски Крстур Ново Милошево Српска Црња [1]
  3. Ja se baš svukȕjem da legnem i čujem neko lupa na vrata. Јасеново [1]
  4. Rȉba se dȉgla, na pèru je, krénula, a kad ìde nȉz vodu onda se kȃže da se svlȃči, rȉba se svlȃči. [6] Ковиљ [1]
  5. Kad se svúče odélo, to se nè metne makar kȁko: to se lȇpo pòstavi na stòlicu, da se ne ugùžva, pa da se ȗjtru obúče. Ђала [1]
  6. Pȅremo [veš] svȁke nedȅlje kad se svúče. [4] Избиште Итебеј [1]
  7. Svúkla sam spavaćȉcu. Павлиш [1]
  8. Uvȁtu je za nȍge pa je svúču dȍle. Јасеново [1]
  9. Ìdem da se svúčem i da lȅgnem, jerbo nè vidim vȉše nȁ oči. Шурјан Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Неузина Бока [1]
  10. Ìmō je srȅće ko nȉko: svȗko se u fȅbruvar, a u mȁrt mu jávili da mȍže da stȗpi u slùžbu. Бока Сомбор Ново Милошево Јаша Томић Неузина Шурјан [1]
  11. Pròšīvadu tȗ tr̀sku da se tȃ tr̀ska nȅ bi svúkla dóle. Ђала [1]


Изведене речи:

  1. svláčenje [1]
  2. svúći [1]
  3. se [1]


Синоними:

  1. skidati [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 119.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 238. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 139.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене уреди