свр

свр (српски, lat. svr) уреди

Прилог уреди

свр, прил.

Значења:

  1. Изнад, над, поврх. [1]

Примери:

  1. Свр̑ мѐне. [2] Мокрин [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 339.

Напомене уреди

Суфикс уреди

свр
свра, сврб, сврв, сврг, сврд, сврђ, свре, сврж, сврз, сври, сврј, сврк, сврл, сврљ, сврм, сврн, сврњ, свро, сврп, сврр, сврс, сврт, сврћ, свру, сврф, сврх, сврц, сврч, сврџ, сврш

Префикс уреди

свр
асвр, бсвр, всвр, гсвр, дсвр, ђсвр, есвр, жсвр, зсвр, исвр, јсвр, ксвр, лсвр, љсвр, мсвр, нсвр, њсвр, освр, псвр, рсвр, ссвр, тсвр, ћсвр, усвр, фсвр, хсвр, цсвр, чсвр, џсвр, шсвр
срв, свр, рсв, рвс, вср, врс
ср, св, рс, рв, вс, вр