свѐдок

Именица

уреди

свѐдок, м

Облици:

  1. сведок, -о̀ка [1]

Значења:

  1. Који је присуствовао неком догађају, који може потврдити истинитост нечега, очевидац. [1]
  2. Који пред влашћу (обично у суду) сведочи о ономе о чему се суди. Сремска Митровица Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Кад не̑маш сведо̀ка, не вре́ди ни да ту̑жиш. Томашевац Сремска Митровица Ново Милошево [1]
  2. Жи́ва је ка́зо Шпѝлеру да се о̑н кре́ћо, да се о̑н ни́је кри̏о, да и̏ма сведо̀ке. [2] Кумане [1]
  3. О̏ндак ни́је би́ло, у̀ општину смо јѐдну ле́пу ха̀љину и са два̑ сведо̀ка си ѝшла, ни́је ѝшло це́ло дру́штво. Нови Сад Сремска Митровица [1]
  4. Два̏ сведо̀ка, мла̏де̄нци, и све̏кар и све̏крва, и о̀тац и ма̏ти. Сомбор [1]


Синоними:

  1. кум [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.

Напомене

уреди