Викиречник

се̑д

се̑д

се̑д (српски, lat. sȇd) уреди

Облици:

  1. сед, се́да, се́до [1]

Значења:

  1. Који има белу косу, чија је коса изгубила пигмент (обично услед старости). [2] Госпођинци Ново Милошево[1]

Изрази:

  1. Пле̏стисе́де ("остати неудата"). Ново Милошево [1]
  2. подсе́де вла̑си ("под старост, у старе дане"). Сомбор Вршац [1]
  3. подседу главу ("исто"). Сомбор [1]
  4. ˜ ко о́вца ("потпуно сед"). Вршац [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 108.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=се̑д&oldid=220278”