Викиречник

sȇd

sȇd

sȇd (српски, ћир. се̑д) уреди

Облици:

  1. sed, séda, sédo [1]

Значења:

  1. Koji ima belu kosu, čija je kosa izgubila pigment (obično usled starosti). [2] Госпођинци Ново Милошево[1]

Изрази:

  1. Plȅstiséde ("ostati neudata"). Ново Милошево [1]
  2. podséde vlȃsi ("pod starost, u stare dane"). Сомбор Вршац [1]
  3. podsedu glavu ("isto"). Сомбор [1]
  4. ˜ ko óvca ("potpuno sed"). Вршац [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 108.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sȇd&oldid=354021”