седло
седло
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | седло | седла |
Генитив | седла | седла |
Датив | седлу | седлима |
Акузатив | седло | седла |
Вокатив | седло | седла |
Инструментал | седлом | седлима |
Локатив | седлу | седлима |
Именица
седло, с
Слогови: сед-ло, мн. сед-ла
Облици:
Значења:
- [1.] Седиште за јахача које се причвршћује коњу на леђа. [1]
Порекло:
- [1.1.] из праславенског:
Примери:
- [1.1.] Ме̏то ће̏бе на̀ њега, зѐнгије, све̏ то, јел ни́смо ѝмали се̏дло. [2] Лаћарак, Ново Милошево, Фаркаждин [1]
- [1.2.] Пошто ко̏њица ни́је мо̏го би̏ти код Југослове́на сиро̀ма чо̀век, са̀мо ко̀ји је га̏зда, ко̀ји мо̏же др̀жати сѐдло и ко̀ња. Мартонош, Мартонош, Бегеч, Деска [1]
Изрази:
- [1.3.] Ли́чи ти ("лоше, ружно стајати (о одећи)"). Вршац [1]
- [1.4.] стоји му ко магарцу ˜ ("исто"). [1]
Асоцијације:
Изведене речи:
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47.
Сродни чланци са Википедије:
- [1] седло