седло

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив седло седла
Генитив седла седла
Датив седлу седлима
Акузатив седло седла
Вокатив седло седла
Инструментал седлом седлима
Локатив седлу седлима


Именица

седло, с

 
Седло

Слогови: сед-ло,  мн. сед-ла


Облици:

[1.1.] сѐдло, се̏дло [1]

Значења:

[1.] Седиште за јахача које се причвршћује коњу на леђа. [1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

[1.1.] Ме̏то ће̏бе на̀ њега, зѐнгије, све̏ то, јел ни́смо ѝмали се̏дло. [2] Лаћарак, Ново Милошево, Фаркаждин [1]
[1.2.] Пошто ко̏њица ни́је мо̏го би̏ти код Југослове́на сиро̀ма чо̀век, са̀мо ко̀ји је га̏зда, ко̀ји мо̏же др̀жати сѐдло и ко̀ња. Мартонош, Мартонош, Бегеч, Деска [1]

Изрази:

[1.3.] Ли́чи ти ("лоше, ружно стајати (о одећи)"). Вршац [1]
[1.4.] стоји му ко магарцу ˜ ("исто"). [1]

Асоцијације:

[1.1.] седиште
[2.1.] седети

Изведене речи:

[1.1.] седлар, седларски



Преводи

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47.

Сродни чланци са Википедије:

[1] седло