си̑в

си̑в (српски, lat. sȋv)

Придев

Придев

си̑в , , прид.

Категорије: об. зоол.


Облици:

  1. сив, си́ва, си́во [1]

Значења:

  1. Врста чапље Ардеа цинереа. [1]
  2. Раса пчела. [2] Кикинда Сефкерин Омољица[1]
  3. Исто. [3] Ковиљ[1]
  4. Врста овце са сивом главом. [1]

Примери:

  1. Има чапље беле, има сиве чапље. [4] Стари Сланкамен Босут [1]
  2. Према боји и особинама вуне [овце] називају их: сива — сива глава, бела вуна. [5] [1]


Изведене речи:

  1. сива [1]


Синоними:

  1. сиркаст [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.

Напомене