сла̏ва

Именица

уреди

сла̏ва, ж

Облици:

  1. слава, сла̏ва [1]

Значења:

  1. Добар глас, углед, чувеност. [1]
  2. Крсно име, дан свеца заштитника. [1]
  3. Обичај којим домаћин обезбеђује да му на крсну славу дођу они код којих је он ишао. [1]
  4. Празник посвећен великом помору стоке. [1]
  5. Црквени или друштвени годишњи празник. [1]
  6. Велика слава. [1]

Примери:

  1. Е̏то, Сте́ва А̀лексић је о́де жи́вио и ра́дио иконо̀стас, дожи́вио ве̏лику сла̏ву и про̀чуо се сву̏д. Јаша Томић [1]
  2. Би́ли смо сиро̀маси, ал од то̑г смо жи́вили, од ње̑не сла̏ве. [2] Арадац Суботица Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Шурјан Бока Неузина [1]
  3. О̑н у̀жӣва вѐлику сла̏ву код ме̏шта̄на, у̏чен чо̏век па му и при́личи. Лаћарак [1]
  4. Пра̏вило се ко̏љиво за сла̏ву. Стари Сланкамен [1]
  5. Би̏о ми ју́че мо̑ј ку̑м Пе́ра на̀ славу, до̏но свѐга и сва̏чега да се пока̑же, а на̀ крај та̀ки смо се нацвр́цали да ми пу̏ца гла́ва. Шурјан [1]
  6. До̀шо̄ му по́па у̀ кућу да све̑ти во̀дицу о̀ слави. Лаћарак [1]
  7. За сла̏ву се кла̏ло у̏век пра̑се. [3] [4] [5] [2] Банатска Паланка Јамена Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Нови Сад Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Бока Неузина Јарковац Томашевац Крушчица [1]
  8. У Срему је обичај „зарађивање славе” да би се обезбедио узвраћај званица на сопствену славу. [6] [1]
  9. У Срему се породична слава зове крсна слава, крсно име или служба божија, а породице које је прослављају су свечари ( — Ст) [ЕИС 100]. [6] [1]
  10. О̑н је [рођен] на по̀јутарје Свѐтог Нѝколе, на̏ше кр̏сне сла̏ве. Шимановци [1]
  11. А у̀сто̄ и ми̑ држи́мо кр̏сну сла̏ву. Нови Сад [1]
  12. Са̏д нам дола̏зи кр̏сна сла̏ва — Ма̑ла госпои̏на. Вршац Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Павлиш [1]
  13. Мо̑г о̀ца је кр̀сна сла̏ва Ђу̑рђевдан. Елемир [1]
  14. Ѝмо̄ сам го̀стӣју за̀ славу, па сам ѝ њӣ во̀дијо у̀ цркву, на слу̀жбу. Лаћарак [1]
  15. На̏ша ве̏лика сла̏ва у сѐло је ле̏тњи Све̑ти Нѝкола, то̑ па̏да у два̀јес дру̏ги ма̏ј, и о̏нак се ску̏пимо сви̏ правосла́вци у по̑рту после слу̀жбе и ту̑ се је̑ и пи̏је. [7] [2] Бока Черевић Војка Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Товаришево Каћ Јаша Томић Шурјан Неузина Велики Гај Јарковац [1]
  16. Са̏д јѐдна пра̏ви, са̏д дру̏га, на́рочито кад је би́ло Три јера́рха, та̑ сла̏ва, то̑ је би́ла чувѐна сла̏ва Три јера́рха. Нови Сад [1]
  17. У Ба̀нат и̏маш мло̏го кру́пни сла̑ва: До̑ви, Спа̏совдан, Вѐлика госпојѝна, Пѐтровдан; то̑ се све̏ сла̏ви на̏велико. Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [1]
  18. Сеоска заветина и „марвена слава” су у овом селу уједно, на дан 25. маја по старом календару. [8] Загајица [1]
  19. Са̏д ре́тко ѝдем на те̑ сла̏ве се̏оске. [9] Нови Сад Јамена Беркасово Стапар Бачка Паланка [1]
  20. Би́ле су сла̏ве, те̑ цр̀квене сла̏ве. Бачинци [1]
  21. И ту̑ је би́ла цр̀квена сла̏ва. Мартонош [1]
  22. То̑ је би́ло гла̀вна за̑бава кад до̑ђе црквѐна сла̏ва. Кула [1]


Синоними:

  1. славље Суботица [1]


Изрази:

  1. Славу ти дечју! ("благ прекор"). Јасеново [1]
  2. Сла̏витисла̏ву ("прослављати крсно име"; "Сла̏вили смо сла̏ву"). Томашевац [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 106, 107.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
  5. Вера Милутиновић, Крсна слава у југоисточном Банату. — Рад, 3, 1954, 281—284, стр. 282.
  6. 6,0 6,1 Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 66.
  7. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 106.
  8. Миленко С. Филиповић, Јарило код Срба у Банату. — ЗДН, 8, 1954, 42—55, стр. 43.
  9. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 100.

Напомене

уреди