слава

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив слава славе
Генитив слав слава
Датив слави славама
Акузатив славу славе
Вокатив славо славе
Инструментал славом славама
Локатив слави славама


Именица

слава, ж

Слогови: сла-ва,  мн. сла-ве


Значења:

[1.]

(значење изведено преко синонима) углед [1]

[2.] Обичај којим домаћин обезбеђује да му на крсну славу дођу они код којих је он ишао. [2]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] углед [1]


Примери:

[1.1.] Он јесте славан, али слава му није ударила у главу.
[2.1.] У Срему је обичај „зарађивање славе” да би се обезбедио узвраћај званица на сопствену славу. [3][2]


Асоцијације:

[1.1.] слава, слављеност [1]
[2.1.] славити
[3.1.] прослава, прослављен, прослављеност, прославити, Варјази

Изведене речи:

[1.1.] славан, слављеност



Преводи

  • Хинди:

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
  2. 2,0 2,1 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  3. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 66.

Напомене