ста̏ти
ста̏ти
ста̏ти (српски, lat. stȁti) уреди
Глагол уреди
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Ступити, коракнути на што. Бачинци[1]
- Заузети место негде (у просторном смислу). [1]
- Зауставити се, не ићи даље. Каћ Ново Милошево[1]
- Престати. [1]
- Прекинути рад, престати функционисати. [1]
- Наћи место, сместити се. [1]
- Почети. [1]
Примери:
- Ста̏не та̏мо јѐдан на клу́пу јел на сто̀лицу, го́ре, да ви̏ду сви̏. [2] Итебеј [1]
- Кад је ври̏ла па ста̏ла. [3] Башаид [1]
- Кад је до̀шо, сви̏ смо се љу́били, само ср̏це нѐ може да по̀ка̄же ра̏до̄ст — ста̏ло ср̏це за сво̀јим си̑ном. [2] Кумане [1]
- Сази́дали смо јѐдну шта̏лу ко̏њску ко̀ја мо̏же да ста̏не у̀ њу капацѝте̄т сто̑ два́јес ко́ња. [2] Мокрин Каћ [1]
- Стала она мене световати. Каћ [1]
- Ста̏о је да слу̑жи. Ново Милошево [1]
- И о̑н је ста̏о на̀ те офици́ре, та̀ко да их пу̀стили, а о̀пет су мо́рали да ѝду да се ја̑ву. Велики Гај [1]
- Ја̑ сам ста̏ла у за̑другу, му̑ж ми ни́је. [2] Бата Меленци [1]
Изрази:
- ˜ за гуља́ша ("бити изабран за гуљаша"). Вршац [1]
- Кра̏ва муста̏ла на но̏гу ("журити, бити приморан на нешто"). Ново Милошево [1]
- РСБ] [1]
- ˜ на полицу ("доћи на ред за удају (о девојци којој се удала старија сестра)"). Јасеново [1]
- ˜ коме на жуљ ("дирнути у осетљиво место"). Платичево [1]
- ˜ коме на реп [1]
- ˜ некоме у̏грло ("исто"; "Јо̑ј, нѐмо̄ј, мо̏лӣм те, да ми не̏ко у̏ грло та̏мо ста̏н"). Бачинци [1]
- ˜ ко бо̏та ("стати на пут, сметати"). Вршац [1]
- ˜ на̏ сна̄гу ("одрасти, стасати"). Ново Милошево [1]
- ˜ за го̑рника ("бити изабран за чувара поља"). Вршац [1]
- ˜ за говеда́ра ("бити изабран за говедара"). Вршац [1]
- ухватити, шчепати кога’ [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 251.