суша

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив суша суше
Генитив суше суша
Датив суши сушама
Акузатив сушу суше
Вокатив сушо суше
Инструментал сушом сушама
Локатив суши сушама


Именица

суша, ж

 
Сушно тло

Облици:

[1.1.] су̑ша, су̏ша Сремска Митровица, Вршац, Батања [1] [2]

Слогови: су-ша,  мн. су-ше


Значења:

[1.] Дуготрајно време без кише. [2]
[1.1.] У санскрту наилазимо на именицу мушког рода शोषु [3] (чита се) шошу, истоветног значења као и у српском језику.

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

[1.1.] Са̏д почим је би́ла су̑ша, по̀гаче до̏бију са́мо ра̑дници, ти̑ што ра̑ду на у̀љару — то̑ је зо̑б за кра̏ву. [4] Зрењанин [2]
[1.2.] Вѝдиш ка̏ко [је] кад не̑ма ки̏ше, су̑ша ка̏ко је. Кула [2]
[1.3.] Кад је су̑ша, кад је не̏погодно вре́ме, јел ува̏ти ки̏ша ора̑ње па не мо̏ж ону ко̏ру да ра̏ди да пропа̏дне то̏ зр̏но, е о̏ндак мо̑ра на̏ново да прео̏ре. [5] Јасеново, Госпођинци, Ново Милошево, Избиште [2]

Изрази:

[1.4.] Нит усу̑ши гла̑да, нит у ки̏ши ро̏да ("никако"). Нови Бечеј [2]

Асоцијације:

[1.1.]

Изведене речи:

[1.1.]



Преводи

Референце

  1. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Санскрт: [[1]]
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14.

Сродни чланци са Википедије:

[1] суша