та̑л
та̑л
Именица
уредита̑л, м
Категорије: риб.
Облици:
Значења:
- Задњи, ужи део вршке. [1]
- Предњи, већи закошак на вршки, бубњу. [2] Сремски Карловци Нови Сад[1]
- Део, удео у некој имовини, део наслеђа. [1]
- Преграда у тиквари. [2] Сремски Карловци[1]
Примери:
- За мо̑г ве̑ка ја ни́сам ни тре̏ћи та̑л спа́во под ду̀шек, у кревѐту, нег по по̏љу, по ри́ту: на зѐмљи и у сне́гу. [3] Зрењанин [1]
- Мло̏го је та́ли. [4] Итебеј [1]
- То̑ се пра̏ви од два̑ та̑ла во̀де и јѐдно̄г та̑ла сѝрћета. Пачир [1]
- Ту̑ су вѐћим та̑лом Рва́ти. [5] [4] [6] Перлез Змајево Остојићево Каћ Кикинда Вршац Јасеново Црвена Црква Калаз [1]
- Вршка... има пет обручи... Једно се зове предњи тал, једно задњи. Два дела има. [2] Нови Сад [1]
- А̀ла̄т му је ту̑ ди̏ ра̑ди а ри̏ба му је у пре̏дњем та́лу, и ту̑ ри̏ба мо̏же да сто̏ји ако тре̏ба у во̀ди, а о̀ва̄мо му је су́во у ча́мцу. [7] Ковиљ [1]
- Колѝки је мо̑ј та̑л о̀д куће̄? Суботица [1]
- О̀ни су до̏били два̏ та̑ла, ја̏ сам јѐдан та̑л. Војка [1]
- До̏бӣла је у̏ та̄л два̑ ла́нца зѐмље. Пачир [1]
- Ја мој тал земље дам сину. [8] [9] Ченеј Черевић Ђала Банатско Аранђелово Нови Бечеј Црвена Црква Деска Иванда [1]
- Про̀дам мо̏ј та̑о. Шимановци [1]
- Добио је на име тала два ланца земље. Бегеч [1]
- Јѐдну дѐво̄јку и̏мам, не̑ да жа̏лим, да̏ћу та̑ла ко̀лко би̏дем ску̏пио само да би̏де сре̏тна и да и̏ма. Бока [1]
- Он сирома, она опет није имала тала, па су се патили. [9] Ченеј Черевић Змајево Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Јаша Томић Вршац Црвена Црква Иванда [1]
- Богата девојка, носи велики тал. Јасеново [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150.
- ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 335.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
- ↑ 9,0 9,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).