теглећи

Категорије: кол.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Који се употребљава за тегљење, за вучу. [1]
  2. Радна кола за превоз балвана. [1]
  3. Коњ који служи за вучу и обраду земље. [1]
  4. Крава која може да повуче сваки терет. [2] Буковац[1]
  5. Домаће животиње које служе за вучу и превоз. Вршац[1]
  6. Тежи радни прибор за упрезање коња. [3] Лалић Црепаја[1]

Примери:

  1. Пр̏во од ко̑ла да по̑ђемо, ми̏слим тѐгле̄ћи ко̑ла, тѐретни ко̑ла, па до фија̀кера, јер то̑ сам и ра́дио. [3] Мол [1]
  2. Квалитет материјала [на коњском вашару] није био особит, били су то углавном теглећи коњи — за бучу и пољске радове, за војску, за прераду. [4] [5] [2] Дебељача Гибарац Вишњићево Сот Мартинци Јарак Карловчић Нерадин Крушедол Буковац Крчедин Товаришево Томашевац Опово [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 48.
  5. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене

уреди