убод

Српски

убод (српски, lat. ubod)

Именица

убод, м

Облици:

  1. у̏бод, у́бод [1]

Значења:

  1. Наношење повреде, ране убадањем (обично жаоком). [1]

Примери:

  1. Да ни̏је оти̏шао у До̏м здра̑вља, би̏о би у̏мро од је̏дног у̏бода. Маргита [1]
  2. Глуво̏ћа се ле́чила у̏бодом у у̏во, је̏дан чо̏век та̏ко прочу̏о. [2] Ковин Јамена Жедник Сомбор Каћ Футог Меленци Међа Јаша Томић Чента Избиште Дупљаја Баваниште Дубовац [1]
  3. А у́бод ње̑н — мло̏ги ни́су зна̏ли и ува̏те пче̏лу и чу̑ва да га с усти̏ма не ује̏де. Избиште [1]
  4. До̀лазио [је] код мѐне, и ја̑ сам му мѐћо пче̏лије у̏бо̄де. [3] Меленци [1]


Синоними:

  1. ујед [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.

Напомене