устаник

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив устаник устаници
Генитив устаника устаника
Датив устанику устаницима
Акузатив устаника устанике
Вокатив устаниче устаници
Инструментал устаником устаницима
Локатив устанику устаницима


Именица

устаник, м

Слогови: у-ста-ник,  мн. у-ста-ни-ци


Значења:

[1.] Онај који диже буну против политичке власти [1] у или на својој земљи мештанин, који живи на том подручју или припадник народа, коме припада земља. У ову категорију не спадају дошљаци, окупатор и њихов пород.

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] бунтовник, побуњеник [1]


Примери:

[1.1.]


Асоцијације:

[1.1.] устанак

Изведене речи:

[1.1.] [[]]


Референце

  1. 1,0 1,1 Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)

Сродни чланци са Википедије:

[1] устаник