уту́ћи

уту́ћи (српски, lat. utúći) уреди

Глагол уреди

уту́ћи, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.трп.трп.


Облици:

  1. утући, -че̄м [1]
  2. утући [1]
  3. , утући, [1]

Значења:

  1. До краја сломити, савладати, уништити (морално, здравствено, материјално и сл.). Сремска Митровица[1]

Примери:

  1. Та та̀ко̄ је уту́чен да нѐ може би̏ти ви̏ше. Пачир [1]


Изведене речи:

  1. уту́чен [1]


Изрази:

  1. Крс теутуко! ("клетва богохулнику"). Јасеново [1]
  2. ˜ вре́ме ("разонодити се, забавити се нечим"). Сомбор [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди