фртаљ
фртаљ
фртаљ (српски, lat. frtalj) уреди
Именица уреди
фртаљ, м
Категорије: ирон.
Облици:
Значења:
- Четврти део нечега, четвртина, четврт. [1]
- Четвртина јутра земље. [2] Чип[1]
- Мера за површину земље. [1]
- Потес близу насеља где је земљиште издељено на четвртине јутра за баште. [1]
- Део насеља, кварт. [1]
- Гробље. [1]
- Дрвена посуда за мерење житарица. Јасеново[1]
Примери:
- Раније је свака четврт (фртаљ) града или села имала по једног пастира за сваку врсту стоке. [3] [1]
- Дај ми фртаљ киле шећера ( — Чр) [РСБ; ЧЛЧ 193]. [1]
- А фр̀та̄љ ла́нца — то̏ је би́ло чѐтирсто квадра́ти. [4] [5] [6] [7] [2] Томашевац Бачинци Сусек Лаћарак Свилош Шимановци Суботица Равно Село Каћ Нови Сад Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Итебеј Кумане Меленци Тараш Зрењанин Бока Конак Велики Гај Перлез Чента Чип Иванда [1]
- Јо̏ш сам на́јмила да ју̏тро и фр̀та̄љ о̀копа. Добринци [1]
- То̑ је би́ло та̀ко ли̏тар и̏ по, три̑ фрта́ља ли̏тре. [8] Српска Црња [1]
- Тек смо ми би́ли го̀тови, про̀шло фр̏таљ са̑та, за рѐћи пѐтнајс мину́та. [4] [5] [9] Итебеј Мол Фаркаждин Вршац [1]
- Ѝмала сам ка̀пӯт о[д] ће́рке, па ми се ѝзвецовали рука́ви на кра̏јеве, па сам о̀цекла и наме́стила о̀не три̑ фрта́ља, ма́лко само да по̏криједу ла̏ктове. Јаша Томић [1]
- Остало нам је још фртаљ тоне угља у шопри. [10] Ченеј Шурјан Бока Неузина [1]
- Ја сам стара, мени је доста и фртаљ леба на дан. [1]
- И̏ма јесе́нак... Цве̑ће, о̏бично цве̑ће, висо́ко по̏ла ме̏тара, три̏ фрта́ља ме̏тара тако̏ изла̏зи. Избиште [1]
- Шта́пове твр́де од гору́на пра̏вимо тако̏ о[д] три̏ фрта́ља ме̏тера. Јасеново Вршац [1]
- Ѝма̄м вр̀та̄љ ју̏тра жи̏та. [11] [9] Лаћарак Бачинци Павловци Сомбор Стапар Силбаш [1]
- Два̑ фр̏таља зѐмље. [5] Чента [1]
- Поједина домаћинства имала су по 1—2 сесије. Сесија се састојала од „4 фертаља”, а један фертаљ је имао 10 јутара. [12] [1]
- У дру̏ги ма̏ о̏ндак се де́лиле полу̀тине (по по̑ сѐсије: то̑ су шѐснајс ју̏та̄ра, са̀мо фа̏ли јѐдно ју̏тро ко̀је ѝде на ле̏дину); у тре̏ћи ма̏ о̏нда се де́лиле по фр̏тељеви. [7] Меленци [1]
- Земљишно имање рачунало се по „фртаљу” [...], а то је било седам јутара. [13] Пивнице [1]
- Иде̑м у фр̏таље. Вршац [1]
- Би́ли су би̏рцови по сва̏ким фр̏таљу. [5] Кикинда Ново Милошево [1]
- Вр̏таљ то̑ се зва́ло, а по̏сле су на ка̏нта̄р, на ки̏ле. [8] Добрица Уљма [1]
- То̑ су још на̏ши де̏дови с о̀тӣм фрта́љем ра́дили. [8] Конак Јаша Томић [1]
- Док их [јабучаре] домаћин служи ракијом из „фртаљева”, свекрва и заове отпочињу са песмом. [1]
- Фр̀та̄љ што се пи́ла ра̀кија. [8] Нови Бечеј Ново Милошево Башаид Меленци Тараш [1]
- Да̏ј де ми, же̏но, фр̏таљ ра̀кије, хо̏ће бра̏т да ти се на̏пије. Ново Милошево [1]
- Фртаљ је 12— 13 литара. Има исту намену као и петаљ ( — Сс Св). [14] [1]
- На̀пуниш вр̀та̄љ ра̀кијом и ме̏теш га у̀ подрӯм. Бачинци [1]
- Дај тај вртаљ да преручим комину. Бегеч Сусек Свилош Лаћарак [1]
- Вр̀та̄љ, ко ка́нта, са̀мо др̀вено. [8] Чортановци Свилош Лединци Черевић Крушедол [1]
Изрази:
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 139. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 80.
- ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 57, 123, 349. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20, 156, 452. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 158.
- ↑ 7,0 7,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118, 143. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 170. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 9,0 9,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 147. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 309, 335.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 85.
- ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 103, 104.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 233.