Викиречник

цр̑н

цр̑н

цр̑н (српски, lat. cȓn)

Придев

Придев

цр̑н -а, -о, прид.

Придев

Придев

цр̑н -а, -о, прид.

Категорије: одр. вид.прен.


Облици:

  1. -а, црни, црн, -о [1]
  2. пр, црн [1]
  3. црн [1]
  4. а., б. [1]

Значења:

  1. Назив и име животињи, црној или црне главе. [2] Ердевик Свилош Кленак Јарак Хртковци Платичево Грабовци Крушедол Прхово Купиново[1]
  2. Црна одећа (као знак жалости за умрлим). [1]
  3. Гнојно запаљење ткива на површини коже оваца Antrax. Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  4. Нечист, прљав, замазан. [1]
  5. Раса пчела. [1]
  6. Исто. [1]
  7. Сорта шљиве. [1]
  8. Сорта жита. [3] Госпођинци[1]
  9. Чиста, провидна вода. [1]
  10. Стабло мушке јединке кудеље које не доноси плод. [3] Госпођинци Тител[1]
  11. Просторија у којој се кува, с огњиштем и отвореним димњаком. [1]
  12. Сорта лубенице. [3] Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Тител[1]
  13. Сорта бундеве за исхрану стоке. Ново Милошево[1]
  14. Раса пчела. [1]
  15. Крупнија, квалитетнија риба. [1]
  16. Сорта роткве. [3] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител[1]
  17. Кобила тамнориђе длаке. Товаришево[1]
  18. Домаћа свиња црне длаке, велике масноће, отпорности и мањих захтева у погледу исхране. [1]
  19. Сорта пшенице. [4][1]
  20. Исто. Вршац Избиште Јасеново[1]
  21. Унутрашњи орган, највећа телесна жлезда, која се налази у горњем делу трбушње дупље и има важне функције у вези с разменом материја у организму, јетра. Банатско Аранђелово[1]
  22. Лед на површини реке који долази из Мађарске. [1]
  23. Мед тамне боје. [1]
  24. Коњ тамнориђе длаке. Товаришево[1]
  25. Врста земљишта. [3] Каћ[1]
  26. Врста сома. [1]
  27. Брашно с примесама мекиња. [3] Сомбор Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител Вршац[1]
  28. Сорта жита. [1]
  29. Tilia cordata. [5] Врдник[1]
  30. Allium cepa. [1]
  31. Pinus nigra. Бачинци Свилош Сусек Орловат[1]
  32. Као део ботаничких назива. [1]
  33. Cucurbita melopepo. Бегеч Ђурђево[1]
  34. Crataegus nigra. [5] Чортановци[1]
  35. Morus nigra. [5] Ердевик Платичево Чортановци Велика Ремета Стапар[1]
  36. Quercus petraea. [5] Ердевик[1]
  37. Bidens tripartitus. [1]
  38. Исто. [6] [3] Лаћарак Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Ковиљ Тител Нови Кнежевац Башаид Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Избиште[1]
  39. Врста рибе. [7] Босут[1]
  40. Као део зоолошких назива. [1]
  41. Ciconia nigra. [1]
  42. Ardea purpurea. [1]
  43. Тежак, мучан, тешко подношљив. [1]
  44. Несрећан дан. Вршац[1]
  45. Загнојен чир испод коже. [1]
  46. Уз именице које значе нешто зло, неповољно, негативно. [1]
  47. Гнојно запаљење ткива на површини коже оваца Antrax. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. А ја̑ сам ши̏ла цр̑ни со̏мот и од пли̏ша три̑ фрта́ља. Велики Гај [1]
  2. Купи црно костимче, лепо ти стоји. [8] [9] [10] [6] [11] Ченеј Мартонош Госпођинци Башаид Итебеј Меленци Избиште Ловра [1]
  3. О̑н је њѐга та̀ко изле́чио да је само та̀ко као пру́тић она̀ко цр́на фле̏ка о̀стала. Бешка [1]
  4. Зва̏о сам кра̏ве Ле́на и Га́ра (та̑ је би́ла цр́на па га̏рава). [8] [10] Зрењанин Апатин Бачка Паланка Фаркаждин [1]
  5. Носим црно, умро ми баца. [11] Ченеј [1]
  6. Сад је опрала веш, а гаће јој црне. Сомбор [1]
  7. Ѝмали ко̀је о̏ћеш ра̏се, о̀ни су о̏нда уво̀зили ка̀вка̄ске цр̑не пче̏ле. [12] Каћ Гардиновци Међа [1]
  8. Кавка̑ска цр̑на пче̏ла је ши̏љаста, та̏нка. [12] Дупљаја [1]
  9. Народна имена за домаће шљиве су: цепаче, мађарке, ринглови, тургуње, марелице, бјелице, црна бистрица, зелена касна, балканска царица, трновача, краљица викторија. [13] [1]
  10. Тероване [вршке] смо мећали ди је црна вода, а беле смо мећали ди је бела вода, да не примете. [7] Бачка Паланка [1]
  11. У мртвој Тиси, у Чуругу тамо је била силна деверика, и то она што кажу црна, лопатарка, крупна деверика. [7] Србобран [1]
  12. Цр̑на ку̑јна то̑ се зва́ло. Ту̑ је би̏о о̀творен ко̏мин и ту̑ се су́шило ме̑со. [14] Велико Средиште [1]
  13. Ка̀дгод су би́ле ни̏ке цр̑не пче̏ле, то̑ су би́ле чи̏сто ма̏ло ко дѝвље пче̏ле. Те̑ су би́ле ја̑ко горо̀падне, ал ја̑ко вре́дне би́ле. [12] Србобран Дивош Деспотово Гардиновци Итебеј Дупљаја Омољица [1]
  14. У црну рибу спада прво шаран, онда сом, кечига, есетра, моруна, паструга, смуђ, то је све у црну рибу, крупну. [7] Нови Сад Србобран Елемир [1]
  15. Има бела риба, има црна риба. Црна риба: сом, смуђ, шаран, а бела је сва што је бела. Бео је и смуђ, али на пример смуђ већ спада у црну рибу. Смуђ, сом и кечига — то је крупна риба, и шаран — то је црна риба. Футог [1]
  16. Не̏кад смо цр̑не сви̑ње ра́нили само ку̀рузом у кли́пу и би́ле су бо̏ље нег о̀ве да̀нашње. [2] Врдник Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Бачинци Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Сремска Каменица Грабовци Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин [1]
  17. Имамо, рецимо, речни лед, а имамо марошки лед. То би било из Мађарске дође, Маролош река, црни лед. [7] Елемир [1]
  18. Већ у а̀вгусту смо це́дили цр̑ни ме̑д, у̏кӯс ѝмо ко о̀ра, ле̑п је би̏о, ни́је се ушѐћерио. [12] Сремска Митровица Ердевик Нештин Карловчић Верушић Жедник Сомбор Каћ Гардиновци Кикинда Радојево Омољица [1]
  19. Црни... једаред букне највише, а зелени сомови, они су бесни ко керови. [7] Кленак [1]
  20. У старо време сејали смо старе феле жита: банкут, секеш жито, декат и црно влаће. [3] [4] Мокрин Тител [1]
  21. Ѝмала ја̑ лу̏ка цр̑на, па ту̑ у̏век ме̏тем у̀ та̄ј мо̑ј ко̏нк, па сѐдӣм, па тре̑бим. Дероње [1]
  22. Ста̏вила сам ѝзводе за цр̑ни лу̏к. Бачинци [1]
  23. О̏нда ћемо се̏јати: кромпи́ра, пасу́ља за зре̏ло; лу̏ка цр̑на за зи̑му. [8] Зрењанин [1]
  24. Сам у̏зела ма́лко цр̑на лу̏ка да о̀љӯштим, а што је љу̑т, о̏чи ми ко да сам дре́кала два̑ да̑на. [3] [6] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Ковиљ Тител Ђала Шурјан Бока Неузина Гај [1]
  25. Цр̑ни чи́чак, о̑н и̏де у бо̏кору. И о̑н и̏сто и̏ма те̑ бо́дље, бо̀де̄ та̑ј цр̑ни чи́чак. О̑н фо̀рмӣра та̀ко, као па̀сӯљ и̏ма̄ гла̀вице. И на при́мер, кад ви̑ иде́те са̏д где њѐга и̏ма ви̏ше, о̏нда сте пу̏ни њѐга. О̏нда се о̑н као ле̑пи и и̏ма те̑ бо́дље и ва̏та̄ се. Вајска [1]
  26. Онда метемо црну глисту, ритску, већ ми кажемо. Бачка Паланка [1]
  27. Црна глиста ритска и за шарана је добра с пролећа. [7] Србобран Стари Сланкамен [1]
  28. И̏мамо и цр̑ну ро́ду, и̏ма це́ла ко̀ло̄нија, то̑ је ре́тка пти̏ца, ја̑ко је пла̀шљива. [15] Ковиљ [1]
  29. Има чапље беле, има сиве чапље, има црне чапље. Стари Сланкамен [1]
  30. Чапља бела, црна чапља била се појавила. [7] Перлез [1]
  31. Црн живот воде њи двоје. Сомбор [1]
  32. Све би било лепо да не настадоше црна времена када џандари одведоше Нићифора у солдате пуних 5 година. [16] Нови Бечеј [1]
  33. Стигле су нам црне вести. Сомбор [1]
  34. А ту̑ је би́ла цр̑на бо̀гиња, вра̑т ми је она́ко за̀теко. Суботица [1]


Изведене речи:

  1. цр̑на [1]
  2. цр́но [1]


Синоними:

  1. мораст [1]
  2. зао [1]


Изрази:

  1. Вода све опере доцрна образа ("све се може исправити осим укаљане части, угледа"). Ново Милошево [1]
  2. ˜ ко навиксан Јасеново [1]
  3. црни лук те чува, бели те лечи [1]
  4. потрошити ицрно под ноктом ("све потрошити"). Сомбор [1]
  5. отети ицрно испод нокта ("све узети, отети"). [1]
  6. Очицрне ко угљен Јасеново [1]
  7. ˜ ко врана Вршац Јасеново Сенпетер [1]
  8. црно му се пише ("не очекује га ништа добро"). Сомбор [1]
  9. чу́вати бе̑ле па̏ре зацр̑не да̑не ("штедети"). Футог Вршац [1]
  10. ˜ ко Циганин Јасеново [1]
  11. не вреди ни коликоцрно под нокат ("не вреди нимало"). Јасеново [1]
  12. ˜ ко земља Вршац Јасеново [1]
  13. ˜ ко катран Јасеново [1]
  14. увити кога уцрно ("учинити какво зло некоме"). Сомбор [1]
  15. ˜ ко лу̏ковина Нови Сад [1]
  16. ко да гацрна земља прогутала ("нестати, ишчезнути, изгубити се без трага"). [1]
  17. ˜ ко ђаво Кикинда Јасеново Ловра Сенпетер [1]
  18. тежак коцрна земља [1]
  19. доћи ће / доће и њемуцрни петак ("доћи ће несрећа"). Сомбор Вршац [1]

Референце

  1. ↑ 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 3,8 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. ↑ 4,0 4,1 Жито. 1988, 208 стр, стр. 120. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Жито” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 39. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 108.
  10. ↑ 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 340.
  11. ↑ 11,0 11,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 12,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  13. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 22.
  14. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  15. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  16. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 129.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=цр̑н&oldid=223488”