цркавати
цркавати
Глагол
уредиКатегорије: прен.трп.трп.
Облици:
Значења:
- Лежати, излежавати се, спавати, чмавати. [1]
- Мучити се, живети у беди. [1]
- Боловати, бити болестан. [1]
- Престати живети, преминути. [1]
Примери:
- Црка́вају ми пи̏лићи. Каћ Сомбор [1]
- Цр̀ка̄ва живѝна. [2] Госпођинци [1]
- Пустио је ону крмачу да му цркава у кочини. [3] Ченеј Јасеново [1]
- Та̑ј цр̀ка̄ва до по́дне. Каћ [1]
- Место да ради, тај цркава до подне. Бегеч Сомбор Нови Сад [1]
- Ене га тамо у собу, синоћке се наждро па сад цркава. Јасеново [1]
- Што га не водиду код доктора? Пуститу га да тако цркава. [3] Ченеј [1]
- У току ноћи она [риба] чак се заглави и цркне [у чигњаку]. Она се замрси — риба, цркне — Кад опло̏ди ма̏тицу, отки̏не му се по̑лни у̑д и оста̏не у ма̏тици, тру̏т цр̏кне (БЦ — Пћ; Си Жб Бг; Мо Боч Ит Ме А Ф Ч Ј; Дс Чн) [ПчТВ; СхЛР; Бан I 271; Бан II 222; РСБ]. [4] Сремска Митровица [1]
- Жа̏лиће̄те кад цр̏кнем, кад ме нѐ буде ви̏ше. Деска Бегеч [1]
- Фрижѝде̄р ми цр̏ко на̏чисто. Сремска Каменица [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Изгледати коцркнут Јасеново [1]
- ˜ од посла ("много, напорно радити"; "Ђока цркава од посла, а она се фланцује"). Сомбор [1]
- црко дабогда ("клетва"). [1]
- б. ("трпети оскудицу у храни"). Вршац [1]
- ˜ од гла̑ди а. ("бити веома гладан"). Вршац [1]
- Ка̀кав се ри́ђа о̀ждре̄би, та̀ки ицр̏кне ("човек не мења своју природу, своје особине од рођења до смрти"). Футог [1]
- цркаву ко муве [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 240. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.