штрикати

штрикати (српски, lat. štrikati) уреди

Глагол уреди

штрикати, {{{вид}}} непрел.

Именица уреди

штрикати, {{{род}}}

Категорије: трп.трп.одр. вид.прен.прен.


Облици:

  1. -ам [1]
  2. , [1]

Значења:

  1. Уплитати вуну, конце или сл. ручно, нарочитим дугачким иглама или машински; израђивати тиме нешто (чарапе, одећу и сл.). [1]
  2. Правити мрежу помоћу рибарске иглице. [1]
  3. Корачати, газити ситним кораком. Мокрин Ново Милошево[1]
  4. Плашити се, презати. Сомбор Мол[1]

Примери:

  1. Би́ла јѐдна фа̀брика што се тка̏ле ма̀раме и штри̏кале. Бешка [1]
  2. Ја̑ сам штри̏кала џе̏мпер бе́ло и су́ро, па тако̏ у ко̏цке. [2] [3] [4] [5] Банатска Паланка Бачинци Лаћарак Рума Сремска Каменица Шимановци Мартонош Мол Бачко Петрово Село Кула Турија Госпођинци Каћ Нови Сад Бегеч Мокрин Кикинда Ново Милошево Итебеј Меленци Елемир Арадац Фаркаждин Вршац Избиште Црвена Црква Бата Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
  3. Кад до̑ђем ку̏ћи, о̏нда ѝма̄м ста̑ри све̏де̄ра, о̏нда па̑рам па штри̏кам рука̀вице. Дероње [1]
  4. Ја̑ сам ви̏дила и штри̏кати и чѝтати. Визић [1]
  5. Пре́дем, штри̏ка̄м, но̏сим да про̀дајем ча̀рапе  ; риб — Седите зими, ако је замрзла Сава, онда седите код куће, припремим материјала и полако штрикај (Кнк). [6] Арадац Суботица [1]
  6. И База́ра ми ку̑пи о̀ни за штри̏ка̄ње, за плѐте̄ње. [2] Бачко Петрово Село Башаид [1]
  7. Главна сировина за израду сукна за дороце [...] за плетење марама, чарапа и „штриканица” („штриканих”, плетених прслука), била је вуна. [7] [1]
  8. Ми̑ смо ча̀рапе но̀сили штри̏ка̄не. Бачинци [1]
  9. Би́ло је штри̏кане и мара̏ме. Банатска Паланка Добринци [1]
  10. Ја̏ сам но̀сила зе̏пе штрѝка̄не. Бачинци Каћ [1]


Изведене речи:

  1. штри̏ка̄ње [1]
  2. штрикан [1]
  3. штрѝка̄ни [1]


Синоними:

  1. штриковати [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 118. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 262, 452.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 81, 140.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 59.

Напомене уреди