ја́је

ја́је (српски, lat. jáje) уреди

Именица уреди

ја́је, {{{род}}}

Категорије: Г.анат.бот.


Облици:

  1. јаје [1]

Значења:

  1. Јаје испржено у целини, без мешања, јаје на око. Суботица Нови Сад[1]
  2. Покварено јаје, мућак. [1]
  3. Ужи део јајета. Нештин[1]
  4. Фарбано јаје за Ускрс. Јамена[1]
  5. Врста дечије игре. [2][1]
  6. Женска полна ћелија код вишећелијских животиња овалног или округлог облика омотана опном, која служи за размножавање. [1]
  7. Мушка полна жлезда, орган јајастог облика смештен у мошницама, тестис. [1]
  8. Врста детелине Trifolium pratense. Ловра[1]

Примери:

  1. На У̀скрс, сас ја́јима, ти̏чкали смо. Ба̑цимо ја́је, па и о̀на ба̑ци, о̏нда да се лу̏пӣду ти̏ два̏ ја̀јета. Чѝје пре̏ лу̏пи, та̏ј за̏добије ја́је. [3] Бата Јамена Сремска Митровица Војка Суботица Мартонош Сомбор Стапар Кула Дероње Госпођинци Ђурђево Нови Сад Шајкаш Ђала Ново Милошево Елемир Арадац Велики Гај Калаз [1]
  2. Жѐне о̏башко про̀дају ја́ја, про̀дају коко̑шке, па̏тке, гу̏ске. Томашевац [1]# Ве̏лики пе́так се по̏сти, фа̑рбаду се ја́ја. [4] Банатска Паланка Бачинци Меленци Башаид Бока Фаркаждин [1]# Ле̏ба у ја́ју. Стари Сланкамен [1]# О̀на са̀мо два̑ ја̀ета снѐсе — за̀то су и ре́тке. Ново Милошево [1]
  3. Не̑мамо ни̏какву ма̑рву; и̏ма̄мо не̏ку ко̀ко̄шку и пе́тла и о̀да̄тле и̏мамо поко̀је ја́е за тро̏шак. [5] Зрењанин [1]# Јаје... Није мућко, а није ни фришко. [6] Мокрин [1]# За̀то у̏ве̄к и̏ма но̏ви пче̑ла, што ма̀тица снѐсе сва̏ка два̀јеш чѐтир са̑та три̑ до чѐтр хѝљаде ја́ја. [7] [8] Меленци Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Јарак Кленак Карловчић Суботица Жедник Сомбор Мол Сивац Бачки Брестовац Кула Србобран Бачко Градиште Дероње Чуруг Змајево Бођани Жабаљ Каћ Ђала Иђош Кикинда Бочар Радојево Српска Црња Итебеј Међа Елемир Јаша Томић Зрењанин Бока Конак Маргита Иланџа Велико Средиште Дебељача Вршац Сефкерин Дупљаја Баваниште Дубовац Ковин [1]
  4. Ма̏тица по̀ла̄же ја́ја у ћѐлију, по̏сле пче̏ле на̀хра̄ну. Нови Бечеј [1]


Изрази:

  1. са̏дја́ја ка́коћу ("деца се праве паметнија од одраслих"). Ново Милошево [1]
  2. Пегав ко ˜ од ћурке Јасеново [1]
  3. Ко̀ја коко̑шка мло̑го ка́коће, ма̏лоја́ја но̏си ("ко много говори, мало ради"). Вршац [1]
  4. шарен ко ускршње ˜ ("веома шарен"). Јасеново [1]
  5. ровит ко ˜ [1]
  6. тражити длаку ујајету ("залазити у најмање ситнице, цепидлачити"; "О̏, бо̏же, ала тра̑же дла̏ку у ја́јету"). Бачинци [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 88.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 30, 101, 162, 184.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 152.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146.
  8. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене уреди