jáje
jáje
Именица
уредиjáje, {{{род}}}
Категорије: Г.анат.бот.
Облици:
Значења:
- Jaje isprženo u celini, bez mešanja, jaje na oko. Суботица Нови Сад[1]
- Pokvareno jaje, mućak. [1]
- Uži deo jajeta. Нештин[1]
- Farbano jaje za Uskrs. Јамена[1]
- Vrsta dečije igre. [2][1]
- Ženska polna ćelija kod višećelijskih životinja ovalnog ili okruglog oblika omotana opnom, koja služi za razmnožavanje. [1]
- Muška polna žlezda, organ jajastog oblika smešten u mošnicama, testis. [1]
- Vrsta deteline Trifolium pratense. Ловра[1]
Примери:
- Na Ùskrs, sas jájima, tȉčkali smo. Bȃcimo jáje, pa i òna bȃci, ȍnda da se lȕpīdu tȉ dvȁ jàjeta. Čìje prȅ lȕpi, tȁj zȁdobije jáje. [3] Бата Јамена Сремска Митровица Војка Суботица Мартонош Сомбор Стапар Кула Дероње Госпођинци Ђурђево Нови Сад Шајкаш Ђала Ново Милошево Елемир Арадац Велики Гај Калаз [1]
- Žène ȍbaško pròdaju jája, pròdaju kokȏške, pȁtke, gȕske. Томашевац [1]# Ве̏лики пе́так се по̏сти, фа̑рбаду се ја́ја. [4] Банатска Паланка Бачинци Меленци Башаид Бока Фаркаждин [1]# Ле̏ба у ја́ју. Стари Сланкамен [1]# О̀на са̀мо два̑ ја̀ета снѐсе — за̀то су и ре́тке. Ново Милошево [1]
- Nȇmamo nȉkakvu mȃrvu; ȉmāmo nȅku kòkōšku i pétla i òdātle ȉmamo pokòje jáe za trȍšak. [5] Зрењанин [1]# Јаје... Није мућко, а није ни фришко. [6] Мокрин [1]# За̀то у̏ве̄к и̏ма но̏ви пче̑ла, што ма̀тица снѐсе сва̏ка два̀јеш чѐтир са̑та три̑ до чѐтр хѝљаде ја́ја. [7] [8] Меленци Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Јарак Кленак Карловчић Суботица Жедник Сомбор Мол Сивац Бачки Брестовац Кула Србобран Бачко Градиште Дероње Чуруг Змајево Бођани Жабаљ Каћ Ђала Иђош Кикинда Бочар Радојево Српска Црња Итебеј Међа Елемир Јаша Томић Зрењанин Бока Конак Маргита Иланџа Велико Средиште Дебељача Вршац Сефкерин Дупљаја Баваниште Дубовац Ковин [1]
- Mȁtica pòlāže jája u ćèliju, pȍsle pčȅle nàhrānu. Нови Бечеј [1]
Изрази:
- sȁdjája kákoću ("deca se prave pametnija od odraslih"). Ново Милошево [1]
- Pegav ko ˜ od ćurke Јасеново [1]
- Kòja kokȏška mlȏgo kákoće, mȁlojája nȍsi ("ko mnogo govori, malo radi"). Вршац [1]
- šaren ko uskršnje ˜ ("veoma šaren"). Јасеново [1]
- rovit ko ˜ [1]
- tražiti dlaku ujajetu ("zalaziti u najmanje sitnice, cepidlačiti"; "Ȍ, bȍže, ala trȃže dlȁku u jájetu"). Бачинци [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 88.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 30, 101, 162, 184.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 152.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).