إيمَانٌ (арапски)

неодређени вид
Множина Двојина Једнина Падеж
/ / إيمَانٌ Номинатив
/ / إيمَانٍ Генитив
/ / إيمَانًا Акузатив
одређени вид
Множина Двојина Једнина Падеж
/ / الإيمَانُ Номинатив
/ / الإيمَانِ Генитив
/ / الإيمَانَ Акузатив
 
Приказ живота Буде, оснивача будизма.

Корен: ء م ن*

Изговор:

DIN: 'īmān  
Аудио:  (датотека)

Значења:

  1. вера
  2. веровање
  3. иман

Порекло:

Изведено из арапског глагола أَمَنَ ('amana), поуздати се, ослањати се.

Примери:

.أَرْكَانُ الإِيمَانِ فِي الإِسْلاَمِ سِتَّةً
У исламу постоји пет стубова вере.

Синоними:


Супротне речи:

Изреке и пословице:

.إِنَّ إِيمَانَ المَرْأَةِ هُوَ الحُبُّ
Вера жене је љубав.
-Теуфик ал-Хаким

Асоцијације:

Изведене речи:

  • أَمَانٌ - сигурност, безбедност, мир, спокојство
  • أَمَّانٌ - поуздан, поверљив, сигуран
  • أَمَانَةٌ - сигурност, поузданост, безбедност, верност, поштење
  • آمِنٌ - сигуран, миран
  • أَمِنٌ - сигуран, веран, безбедан
  • إِمْنٌ - вера, веровање, нарав, ћуд
  • أَمَنَةٌ - поуздање, сигурност, вредност
  • أُمْنِيَّةٌ - сигурност, јамство, поузданост
  • آمِينٌ - амин
  • أَمِينٌ - поуздан, сигуран, поверљив
  • إِئْتِمَانٌ - поверење, веровање, верност, лојалност
  • تَأْمِينٌ - осигурање, уверење
  • مَأْمُونٌ - поуздан, поверљив, сигуран
  • مُؤْمِنٌ - верник, правоверни


Сродни чланци са Википедије:

إيمَانٌ


Преводи

Референце