إِبْنٌ
(преусмерено са ابن)
إِبْنٌ (арапски)
неодређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
أَبْنَاءُ | إِِبْنَانِ | إِِبْنٌ | Номинатив |
أَبْنَاءِ | إِِبْنَيْنِ | إِِبْنٍ | Генитив |
أَبْنَاءَ | إِِبْنَيْنِ | إِِبْناً | Акузатив |
одређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
أَلأَبْنَاءُ | أَلإِبْنَانِ | أَلإِبْنٌ | Номинатив |
أَلأَبْنَاءِ | أَلإِبْنَيْنِ | أَلإِبْنٍ | Генитив |
أَلأَبْنَاءَ | أَلإِبْنَيْنِ | أَلإِبْناً | Акузатив |
Изговор:
Значења:
- син
- потомак
- припадник
Порекло:
- Изведено из арапског глагола تَبَنَّى (tabanna) посинити, усвојити, имати синове, затруднети.
Примери:
- .إِِبْنُهَا طَالِبٌ جَيِّدٌ
- Њен син је добар студент.
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .أَصْبَحَ ابْنُ اللَّهِ إِنْسَاناً لِكَي نُسْبِحَ إلَهاً
- Божији син је постао човек да бисмо ми могли да постанемо богови.
Асоцијације:
Изведене речи:
- ابْنُ غَيْرُ شَرْعِيٍّ - незаконит (ванбрачни) син
- ابْنُ إحْداها - племенитог рода
- ابْنُ آدَمَ - човек
- ابْنُ أرْضٍ - незнанац, туђинац
- ابْنُ الأَيَّامِ - искусан (светски) човек
- ابْنُ بِلادٍ - земљак
- ابْنُ الْحَاجَةِ - сиромах
- ابْنُ حَرامٍ - ванбрачни син, простак
- ابْنُ حَلالٍ - законит син, поштењак
- ابْنُ الْخالِ - брат од ујака
- ابْنُ الْعَمِ - брат од стрица
- ابْنُ زِناً - копиле
- أبْنَاءُ الضَّادِ - Арапи
- أبْنَاءُ آدَمَ - људи, човечанство, људски род
- زَوْجَةُ الإبْنِ - снаја
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
|
|