Викиречник

син

син

Српски

син (српски, lat. sin)

Падеж Једнина Множина
Номинатив син синови
Генитив сина синова
Датив сину синовима
Акузатив сина синове
Вокатив сине синови
Инструментал сином синовима
Локатив сину синовима


Именица

син, м

Облици:

[1.1] молитви, син [1]

Слогови: син,  мн. си-но-ви


Значења:

[1.] Особа мушког пола у односу на своје родитеље. [1]
[1.1] У санскрту наилазимо на именицу мушког рода सूनु [2] (чита се) суну , једно од значења је истоветно као и у српском језику.
[2.] Син који личи на мајку. Вршац[1]
[3.] Особа мушког или женског рода којој се пријатељски и интимно обраћа старија особа. [1]
[4.] Син божји. [1]

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog:

Синоними:

[1.1.]


Примери:

[1.1.] Е̏, кад ми на̀ра̄сто си̑н и кад је би̏о већ мо̀мак, прода́мо сву̏ ло̏шу [земљу] и ку̑пимо до̀бру. Дероње [1]
[1.2.] О̀стала је са тро̏је сино́ва. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Томашевац, Бачинци, Шимановци, Сремска Митровица, Мартонош, Госпођинци, Бегеч, Нови Сад, Ново Милошево, Башаид, Кумане, Меленци, Арадац, Зрењанин, Велики Гај, Сефкерин, Вршац, Избиште, Врачев Гај, Батања, Деска [1]
[1.3.] О̏нда ми [ј]е у̏мрла жѐна па је до̀шо си̑н код мѐне и сна̑, па са̏д жи́вим ко̀д њӣ. Нови Бечеј [1]
[1.4.] По̏сле го̏дин да́на си̑новог венча́ња, ро̀дио се си̑н му. Нови Сад [1]
[3.1.] Ни̏кад ја̏ њој ни́сам ка́зла: што̏ се, си̑не, не у̀даш? Шта̏ ја̏ ма̑рим. Бачко Петрово Село, Вршац [1]
[4.1.] О̏ндак ба̑ца о́раје и прѐкрсти о̀ца, си̑на, ду̀ха — а́мин. Томашевац [1]

Изрази:

[1.5.] ка̀ки о̀тац та̀ки ˜, ка̀ква ма̏ти та̀ка ћи̑ ("мушко дете има особине оца а женско мајке"). Вршац [1]
[1.6.] Ка́кав о́тац, та́кав ˜ Вршац [1]
[1.7.] Док се отац родисин по кући ходи ("када се у пећи пре хлеба пеку погачице"). Ново Милошево [1]
[1.8.] од о́ца наси̑на ("с генерације на генерацију"). Вршац [1]
[2.1.] ˜ га ма̏терин ("блага псовка"). Ново Милошево [1]

Асоцијације:

[1.1.]

Изведене речи:

[1.1.] синов [1]
[1.1.] синовљи [1]



Преводи

  • Курдски курманџи:

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Санскрт: [[1]]
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15.
  4. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30, 31, 165.
  6. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53, 59.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 126, 131, 133, 150.
  8. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 142, 146.
Такође погледајте: Додатак:Варијанте од "sin"

Бугарски

Pronunciation

Etymology 1

From Old Church Slavonic сꙑнъ (synŭ), from Proto-Slavic *synъ, from Proto-Balto-Slavic *sū́ˀnus, from Proto-Indo-European *suHnús.

Noun

син (sin) m

  1. son, male offspring
Declension
Declension of син
singular plural
indefinite син
sin 		синове́
sinové
definite
(subject form) 		синъ́т
sinǎ́t 		синове́те
sinovéte
definite
(object form) 		сина́
siná
vocative form си́не, си́нко
síne, sínko 		синове́
sinové

References

Etymology 2

 
Шарки на синьото

From Old Church Slavonic син҄ь (sinʹĭ), from Proto-Slavic *siňь.

Adjective

син (sin)

  1. blue, glaucous
    синьо небе ― sinjo nebe ― blue sky
    синьо море ― sinjo more ― blue sea
Declension
Positive forms of син
masculine feminine neuter plural
indefinite син
sin 		си́ня
sínja 		си́ньо
sínjo 		си́ни
síni
definite
(subject form) 		си́ният
sínijat 		си́нята
sínjata 		си́ньото
sínjoto 		си́ните
sínite
definite
(object form) 		си́ния
sínija
extended
(vocative form) 		си́ни, си́ний
síni, sínij
Comparative forms of син
masculine feminine neuter plural
indefinite по́-си́н
pó-sín 		по́-си́ня
pó-sínja 		по́-си́ньо
pó-sínjo 		по́-си́ни
pó-síni
definite
(subject form) 		по́-си́ният
pó-sínijat 		по́-си́нята
pó-sínjata 		по́-си́ньото
pó-sínjoto 		по́-си́ните
pó-sínite
definite
(object form) 		по́-си́ния
pó-sínija
extended
(vocative form) 		по́-си́ни, по́-си́ний
pó-síni, pó-sínij
Superlative forms of син
masculine feminine neuter plural
indefinite на́й-си́н
náj-sín 		на́й-си́ня
náj-sínja 		на́й-си́ньо
náj-sínjo 		на́й-си́ни
náj-síni
definite
(subject form) 		на́й-си́ният
náj-sínijat 		на́й-си́нята
náj-sínjata 		на́й-си́ньото
náj-sínjoto 		на́й-си́ните
náj-sínite
definite
(object form) 		на́й-си́ния
náj-sínija
extended
(vocative form) 		на́й-си́ни, на́й-си́ний
náj-síni, náj-sínij
Related terms
See also
Боје in Бугарски · цветове (cvetove) (layout · text)
     бял (bjal)      сив (siv), сяр (sjar), сур (sur), грив (griv)      черен (čeren), вран (vran), вакъл (vakǎl), смугъл (smugǎl)      кафяв (kafjav), смядов (smjadov)
             розов (rozov)              ален (alen); червен (červen), румен (rumen), риж (riž) ; багър (bagǎr)              оранжев (oranžev), гранив (graniv), руд (rud)              жълт (žǎlt) ; бежов (bežov), кремав (kremav)
             резедав (rezedav)              зелен (zelen)                           плав (plav)
             небесносин (nebesnosin), лазурен (lazuren)              син (sin); модър (modǎr)              виолетов (violetov), вишняв (višnjav) ; индиго (indigo)              цикламен (ciklamen) ; лилав (lilav), пурпурен (purpuren)

References

Khakas

Etymology

From Proto-Turkic *sen (“thou”). Cognate with Турски sen (“thou”) and Old Turkic 𐰾𐰤‎ (sen, “you”).

Pronoun

син (sin)

  1. (personal) you (second-person singular informal)

Declension

Шаблон:kjh-decl-noun-man

Komi-Permyak

Etymology

From Proto-Uralic *śilmä.

Noun

син (sin)

  1. eye

Komi-Zyrian

 
Син (1).

Etymology

From Proto-Permic *śin, from Proto-Uralic *śilmä. Cognates include Мађарски szem and Фински silmä.

Pronunciation

Noun

син (sin)

  1. eye
  2. eyesight, vision
  3. glance, look

Declension

Шаблон:kpv-decl-hard

Derived terms

References

Македонски

Pronunciation

  • МФА(кључ): [sin]
  • Audio(file)

Etymology 1

From Proto-Slavic *siňь.

Adjective

син (sin) (comparative посин, superlative најсин)

  1. blue
Declension
Declension of син
masculine feminine neuter plural
indefinite син сина сино сини
definite unspecified синиот сината синото сините
definite proximal синиов синава синово синиве
definite distal синион синана синоно синине
See also
Боје in Macedonian · бои (boi) (layout · text)
     бел (bel)      сив (siv)      црн (crn)      кафеав (kafeav), лисест (lisest)
             розов (rozov)              црвен (crven), румен (rumen)              портокалов (portokalov)              жолт (žolt)
             маслинест (maslinest)              зелен (zelen)                           тиркизен (tirkizen)
                          син (sin), плав (plav); модар (modar)              виолетов (violetov)              лилав (lilav), пурпурен (purpuren)

Etymology 2

From Proto-Slavic *synъ, from Proto-Balto-Slavic *sū́ˀnus, from Proto-Indo-European *suHnús.

Noun

син (sin) m

  1. son
Declension
Деклинација од син
singular plural
indefinite син синови
definite unspecified синот синовите
definite proximal синов синовиве
definite distal синон синовине
vocative сине, сину синови
count form — сина

Etymology 2

  Ово entry недостаје етимолошких информација. Ако сте упознати са пореклом овог израза, додајте га на страницу etymology instructions. Такође можете да разговарате о томе Етимолошки текстови.

Pronunciation

Noun

Lua грешка in Модул:sh-headword at line 7: attempt to call field 'findBestScript' (a nil value).

  1. sin Галицијски
Declension
Деклинација од син
singular plural
nominative син сини
genitive сина сина
dative сину синима
accusative сина сине
vocative сине сини
locative сину синима
instrumental сином синима

Tatar

Etymology

From Proto-Turkic *sen (“you”). Cognate with Old Turkic 𐰾𐰤‎ (sen, “thou”), Турски sen (“you”), etc.

Noun

син (sin)

  1. you

See also

Шаблон:tt-personal pronouns

Udmurt

Etymology

From Lua грешка in Модул:languages/doSubstitutions at line 75: Substitution data 'udm-sortkey' does not match an existing module...

Noun

Lua грешка in Модул:languages/doSubstitutions at line 75: Substitution data 'udm-sortkey' does not match an existing module..

  1. eye

Украјински

Etymology

From Old East Slavic сꙑнъ (synŭ), from Proto-Slavic *synъ, from Proto-Balto-Slavic *sū́ˀnus, from Proto-Indo-European *suHnús.

Pronunciation

Noun

син<c.pr.vocu.locovi:i:u> (syn<c.pr.vocu.locovi:i:u>)

  1. son

Declension

Шаблон:uk-ndecl

Further reading

  • Bilodid I. K., editor (1970–1980), “син”, in Slovnyk ukrajinsʹkoji movy, Kiev: Naukova Dumka
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=син&oldid=701695”