جَمَعَ

Корен: ج م ع*

Пчела сакупља полен.

Изговор:

DIN: ğamaʿa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. скупити
2. сабрати
3. сјединити
4. повезати
5. спојити
6. саставити
7. сабирати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
сакупити	يَجْمَعُ	جَمَعَ	1.
сакупљати	يُجَمِّعُ	جَمَّعُ	2.
обљубити	يُجَامِعُ	جَامَعَ	3.
скупити	يُجْمِعُ	أَجْمَعَ	4.
сакупити се	يَتَجَمَّعُ	تَجَمَّعَ	5.
међусобно полно општити	يَتَجَامَعُ	تَجَامَعَ	6.
саставити се	يَنْجَمِعُ	إِنْجَمَعَ	7.
окупити се	يَجْتَمِعُ	إِجْتَمَعَ	8.
/	/	/	9.
прикупити, сабрати	يَسْتَجْمِعُ	إِسْتَجْمَعَ	10.

Примери:

.يَجْمَعُ الناسُ النُقودَ كُلَّ يَوْمٍ لِيُساعِدَ الفُقَراءَ

Људи сакупљају новац како би помогли сиротињи.

Синоними:

• ضَمَّ - скупити, сабрати, концентрисати, сјединити, саставити, сабрати
• رَكَمَ - сабрати, скупити, нагомилати
• رَكَّمَ - скупљати, гомилати
• جَمْهَرَ - сабрати, скупити, нагомилати
• حَشَدَ - скупити, нагомилати, концентрисати
• وَحَّدَ - ујединити, објединити

Супротне речи:

• فَرَقَ - раздвојити, расцепити
• فَرَّقَ - одвојити, поделити, расути, разбацати
• فَصَلَ - раздвојити, поделити, раставити, раздвојити
• قَسَمَ - (раз)делити, поделити, раставити, раздвојити
• قَسَّمَ - раздвајати, растављати, разделити на више делова
• تَقَسَّمَ - раздвојити, раставити, расути

Изреке и пословице:

.جَمْعُ الأَلْبُمات الموسيقيَّةِ لِبُعْضِ النَّاسِ أَكْثَرُ مِن هَويَّةٍ

Сакупљање музичких албума је за неке људе више од хобија. Хенри Ролинс

Асоцијације:

• مُجْتَمَعٌ - друштво, заједница, колектив
• إِتِّحادٌ - савез, унија, јединство, уједињење, удружење, заједница

Изведене речи:

• إِجْتِماعٌ - састајање, састанак, скуп, збор, митинг, сусрет, седница, скупштина, конференција, сједињавање, заједнички (друштвени) живот
• إِجْتِماعِيٌّ - друштвен, социјалан, заједнички, социјалистички, социолошки, социолог
• إِجْتِماعِيّاتٌ - друштвена питања, социјални проблеми, појаве друштвеног живота, песме социјалног садржаја
• إِجْتِماعِيَّةٌ - социјализам, друштво
• إِجْماعٌ - сагласност, једногласан закључак, консензус
• إِجْماعِيٌّ - колективан, општи
• أَجْمَعُ - читав, цео, сав
• تَجَمُّعٌ - скупљање, састајање, гомилање, аглутинација
• تَجْميعٌ - састављање, склапање, монтажа, синтеза, груписање
• جامِعٌ - (све)обухватан, (све)општи, универзалан, заједнички, џамија, скупљач, колекционар, састављач, компилатор
• جامِعُ العُلومِ - енциклопедија
• جامِعُ القاموسِ - лексикограф
• جامِعَةٌ - савез, лига, удружење, заједница, општина, федерација, универзитет, јединственост, целовитост
• جامِعَةٌ إِسْلامِيَّةٌ - панисламизам
• جامِعَةٌ عَرَبِيَّةٌ - панарабизам
• جامِعَةُ الأُمَمِ - Лига народа
• جامِعَةُ الدُوَلِ العَرَبِيَّةِ - Арапска лига
• جامِعِيٌّ - универзитетски, академски, академик
• جَمّاعٌ - сакупљач, колекционар
• جَماعاتٌ - пореске књиге, регистри
• جَماعَةٌ - скупина, група, друштво, заједница, гомила, маса, дружина, корпорација, удружење
• جَماعاتٍ - у групама
• جَماعِيٌّ - колективан, масован
• جَمْعٌ - скупљање, повезивање, састављање, сумирање, маса, мноштво, гомила, трупа; множина, плурал
• جَمْعٌ سالِمٌ - правилна множина
• جَمْعٌ صَحيحٌ - правилна множина
• جَمْعٌ مُكَسَّرٌ - неправилна множина, сломљени плурал
• جُمْعٌ - шака
• جَمْعُ اليَدِ - песница, шака
• جَمْعَةٌ - скупина, дружина, друштво, збир
• جُمْعَةٌ - скуп, збор, скупина, група, шака, недеља, седмица, петак (дан у недељи)
• جُمُعَةٌ - петак (дан у недељи)

Сродни чланци са Википедије:

جَمَعَ

Преводи

Енглески: [1] collect ☞en Италијански: [1] raccogliere ☞it Немачки: [1] sammeln ☞de Шпански: [1] juntar ☞es Француски: [1] rassembler ☞fr Фински: [1] koota ☞fi Грчки: [1] προσχωρήσουν ☞el

Руски: [1] собирать ☞ru Португалски: [1] juntar ☞pt Македонски: [1] собира ☞mk Српски: [1] окупити ☞sr Мађарски: [1] gyűjt ☞hu Бугарски: [1] събирам ☞bg Кинески: [1] 收集 ☞zh

Конјугација глагола جَمَعَ (ğamaʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						جَامِعٌ (jāmiʿun) (ğāmiʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَجْمُوعٌ (majmūʿun) (mağmūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	جَمَعْتُ (jamaʿtu) (ğamaʿtu)	جَمَعْتَ (jamaʿta) (ğamaʿta)	جَمَعَ (ğamaʿa)		جَمَعْتُمَا (jamaʿtumā) (ğamaʿtumā)	جَمَعَا (jamaʿā) (ğamaʿā)		جَمَعْنَا (jamaʿnā) (ğamaʿnā)	جَمَعْتُمْ (jamaʿtum) (ğamaʿtum)	جَمَعُوا (jamaʿū) (ğamaʿū)
	f		جَمَعْتِ (jamaʿti) (ğamaʿti)	جَمَعَتْ (jamaʿat) (ğamaʿat)			جَمَعَتَا (jamaʿatā) (ğamaʿatā)			جَمَعْتُنَّ (jamaʿtunna) (ğamaʿtunna)	جَمَعْنَ (jamaʿna) (ğamaʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَجْمَعُ (ʾajmaʿu) (ʾağmaʿu)	تَجْمَعُ (tajmaʿu) (tağmaʿu)	يَجْمَعُ (yajmaʿu) (yağmaʿu)		تَجْمَعَانِ (tajmaʿāni) (tağmaʿāni)	يَجْمَعَانِ (yajmaʿāni) (yağmaʿāni)		نَجْمَعُ (najmaʿu) (nağmaʿu)	تَجْمَعُونَ (tajmaʿūna) (tağmaʿūna)	يَجْمَعُونَ (yajmaʿūna) (yağmaʿūna)
	f		تَجْمَعِينَ (tajmaʿīna) (tağmaʿīna)	تَجْمَعُ (tajmaʿu) (tağmaʿu)			تَجْمَعَانِ (tajmaʿāni) (tağmaʿāni)			تَجْمَعْنَ (tajmaʿna) (tağmaʿna)	يَجْمَعْنَ (yajmaʿna) (yağmaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَجْمَعَ (ʾajmaʿa) (ʾağmaʿa)	تَجْمَعَ (tajmaʿa) (tağmaʿa)	يَجْمَعَ (yajmaʿa) (yağmaʿa)		تَجْمَعَا (tajmaʿā) (tağmaʿā)	يَجْمَعَا (yajmaʿā) (yağmaʿā)		نَجْمَعَ (najmaʿa) (nağmaʿa)	تَجْمَعُوا (tajmaʿū) (tağmaʿū)	يَجْمَعُوا (yajmaʿū) (yağmaʿū)
	f		تَجْمَعِي (tajmaʿī) (tağmaʿī)	تَجْمَعَ (tajmaʿa) (tağmaʿa)			تَجْمَعَا (tajmaʿā) (tağmaʿā)			تَجْمَعْنَ (tajmaʿna) (tağmaʿna)	يَجْمَعْنَ (yajmaʿna) (yağmaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَجْمَعْ (ʾajmaʿ) (ʾağmaʿ)	تَجْمَعْ (tajmaʿ) (tağmaʿ)	يَجْمَعْ (yajmaʿ) (yağmaʿ)		تَجْمَعَا (tajmaʿā) (tağmaʿā)	يَجْمَعَا (yajmaʿā) (yağmaʿā)		نَجْمَعْ (najmaʿ) (nağmaʿ)	تَجْمَعُوا (tajmaʿū) (tağmaʿū)	يَجْمَعُوا (yajmaʿū) (yağmaʿū)
	f		تَجْمَعِي (tajmaʿī) (tağmaʿī)	تَجْمَعْ (tajmaʿ) (tağmaʿ)			تَجْمَعَا (tajmaʿā) (tağmaʿā)			تَجْمَعْنَ (tajmaʿna) (tağmaʿna)	يَجْمَعْنَ (yajmaʿna) (yağmaʿna)
императив الأمر	m		اِجْمَعْ (ijmaʿ) (iğmaʿ)			اِجْمَعَا (ijmaʿā) (iğmaʿā)				اِجْمَعُوا (ijmaʿū) (iğmaʿū)
	f		اِجْمَعِي (ijmaʿī) (iğmaʿī)							اِجْمَعْنَ (ijmaʿna) (iğmaʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	جُمِعْتُ (jumiʿtu) (ğumiʿtu)	جُمِعْتَ (jumiʿta) (ğumiʿta)	جُمِعَ (ğumiʿa)		جُمِعْتُمَا (jumiʿtumā) (ğumiʿtumā)	جُمِعَا (jumiʿā) (ğumiʿā)		جُمِعْنَا (jumiʿnā) (ğumiʿnā)	جُمِعْتُمْ (jumiʿtum) (ğumiʿtum)	جُمِعُوا (jumiʿū) (ğumiʿū)
	f		جُمِعْتِ (jumiʿti) (ğumiʿti)	جُمِعَتْ (jumiʿat) (ğumiʿat)			جُمِعَتَا (jumiʿatā) (ğumiʿatā)			جُمِعْتُنَّ (jumiʿtunna) (ğumiʿtunna)	جُمِعْنَ (jumiʿna) (ğumiʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُجْمَعُ (ʾujmaʿu) (ʾuğmaʿu)	تُجْمَعُ (tujmaʿu) (tuğmaʿu)	يُجْمَعُ (yujmaʿu) (yuğmaʿu)		تُجْمَعَانِ (tujmaʿāni) (tuğmaʿāni)	يُجْمَعَانِ (yujmaʿāni) (yuğmaʿāni)		نُجْمَعُ (nujmaʿu) (nuğmaʿu)	تُجْمَعُونَ (tujmaʿūna) (tuğmaʿūna)	يُجْمَعُونَ (yujmaʿūna) (yuğmaʿūna)
	f		تُجْمَعِينَ (tujmaʿīna) (tuğmaʿīna)	تُجْمَعُ (tujmaʿu) (tuğmaʿu)			تُجْمَعَانِ (tujmaʿāni) (tuğmaʿāni)			تُجْمَعْنَ (tujmaʿna) (tuğmaʿna)	يُجْمَعْنَ (yujmaʿna) (yuğmaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُجْمَعَ (ʾujmaʿa) (ʾuğmaʿa)	تُجْمَعَ (tujmaʿa) (tuğmaʿa)	يُجْمَعَ (yujmaʿa) (yuğmaʿa)		تُجْمَعَا (tujmaʿā) (tuğmaʿā)	يُجْمَعَا (yujmaʿā) (yuğmaʿā)		نُجْمَعَ (nujmaʿa) (nuğmaʿa)	تُجْمَعُوا (tujmaʿū) (tuğmaʿū)	يُجْمَعُوا (yujmaʿū) (yuğmaʿū)
	f		تُجْمَعِي (tujmaʿī) (tuğmaʿī)	تُجْمَعَ (tujmaʿa) (tuğmaʿa)			تُجْمَعَا (tujmaʿā) (tuğmaʿā)			تُجْمَعْنَ (tujmaʿna) (tuğmaʿna)	يُجْمَعْنَ (yujmaʿna) (yuğmaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُجْمَعْ (ʾujmaʿ) (ʾuğmaʿ)	تُجْمَعْ (tujmaʿ) (tuğmaʿ)	يُجْمَعْ (yujmaʿ) (yuğmaʿ)		تُجْمَعَا (tujmaʿā) (tuğmaʿā)	يُجْمَعَا (yujmaʿā) (yuğmaʿā)		نُجْمَعْ (nujmaʿ) (nuğmaʿ)	تُجْمَعُوا (tujmaʿū) (tuğmaʿū)	يُجْمَعُوا (yujmaʿū) (yuğmaʿū)
	f		تُجْمَعِي (tujmaʿī) (tuğmaʿī)	تُجْمَعْ (tujmaʿ) (tuğmaʿ)			تُجْمَعَا (tujmaʿā) (tuğmaʿā)			تُجْمَعْنَ (tujmaʿna) (tuğmaʿna)	يُجْمَعْنَ (yujmaʿna) (yuğmaʿna)