حَذَفَ

Корен: ح ذ ف*

Дугме за брисање на тастатури рачунара.

Изговор:

DIN: ḥaḏafa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. избрисати
2. одрезати
3. испустити
4. изоставити
5. одбити
6. одбацити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
одрезати, избрисати	يَحْذِفُ	حَذَفَ	1.
подрезати, дотерати	يُحَذِّفُ	حَذَّفَ	2.
одгађати, одлагати	يُحَاذِفُ	حَاذَفَ	3.
/	/	/	4.
ударити, бацити на	يَتَحَذَّفُ	تَحَذَّفَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Примери:

.فَيْسبوك حَذفَ الصَّفْحَةَ عَنْ قَتْلِ الجُنودِ

Фејсбук је обрисао страницу о убиству војника.

Синоними:

• مَسَحَ - (из)брисати
• شَطَبَ - прецртати, избрисати, поништити

Изреке и пословице:

.لا يُمْكِنُ أَنْ يَحْذِفَ العَلامَةَ التي تُكْتَبُ عَلَى الجَبْهَةِ

„Натпис на челу не може се избрисати.” - индијска пословица

Асоцијације:

• مِلَفٌ - фолдер, документ
• صورَةٌ - слика
• وَثيقَةٌ - документ

Изведене речи:

• حُذافَةٌ - одрезак, отпадак, одрезак
• حَذْفٌ - одрезивање, брисање, одбацивање, испуштање, елиминација, одбацивање
• مَحْذوفٌ - испуштен, елиминисан

Сродни чланци са Википедије:

حَذَفَ

Преводи

Енглески: [1] delete ☞en Италијански: [1] cancellare ☞it Немачки: [1] streichen ☞de Шпански: [1] borrar ☞es Француски: [1] supprimer ☞fr Фински: [1] poistaa ☞fi Грчки:

Руски: [1] удалять ☞ru Португалски: [1] apagar ☞pt Македонски: [1] избришете ☞mk Српски: [1] избрисати ☞sr Мађарски: [1] töröl ☞hu Бугарски: [1] премахвам ☞bg Кинески: [1] 刪除 ☞zh

Конјугација глагола حَذفَ (ḥaḏаfa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاذِفٌ (ḥāḏifun) (ḥāḏifun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْذُوفٌ (maḥḏūfun) (maḥḏūfun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَذفْتُ (ḥaḏаftu)	حَذفْتَ (ḥaḏаfta)	حَذفَ (ḥaḏаfa)		حَذفْتُمَا (ḥaḏаftumā)	حَذفَا (ḥaḏаfā)		حَذفْنَا (ḥaḏаfnā)	حَذفْتُمْ (ḥaḏаftum)	حَذفُوا (ḥaḏаfū)
	f		حَذفْتِ (ḥaḏаfti)	حَذفَتْ (ḥaḏаfat)			حَذفَتَا (ḥaḏаfatā)			حَذفْتُنَّ (ḥaḏаftunna)	حَذفْنَ (ḥaḏаfna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْذفُ (ʾaḥḏиfu)	تَحْذفُ (taḥḏиfu)	يَحْذفُ (yaḥḏиfu)		تَحْذفَانِ (taḥḏиfāni)	يَحْذفَانِ (yaḥḏиfāni)		نَحْذفُ (naḥḏиfu)	تَحْذفُونَ (taḥḏиfūna)	يَحْذفُونَ (yaḥḏиfūna)
	f		تَحْذفِينَ (taḥḏиfīna)	تَحْذفُ (taḥḏиfu)			تَحْذفَانِ (taḥḏиfāni)			تَحْذفْنَ (taḥḏиfna)	يَحْذفْنَ (yaḥḏиfna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْذفَ (ʾaḥḏиfa)	تَحْذفَ (taḥḏиfa)	يَحْذفَ (yaḥḏиfa)		تَحْذفَا (taḥḏиfā)	يَحْذفَا (yaḥḏиfā)		نَحْذفَ (naḥḏиfa)	تَحْذفُوا (taḥḏиfū)	يَحْذفُوا (yaḥḏиfū)
	f		تَحْذفِي (taḥḏиfī)	تَحْذفَ (taḥḏиfa)			تَحْذفَا (taḥḏиfā)			تَحْذفْنَ (taḥḏиfna)	يَحْذفْنَ (yaḥḏиfna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْذفْ (ʾaḥḏиf)	تَحْذفْ (taḥḏиf)	يَحْذفْ (yaḥḏиf)		تَحْذفَا (taḥḏиfā)	يَحْذفَا (yaḥḏиfā)		نَحْذفْ (naḥḏиf)	تَحْذفُوا (taḥḏиfū)	يَحْذفُوا (yaḥḏиfū)
	f		تَحْذفِي (taḥḏиfī)	تَحْذفْ (taḥḏиf)			تَحْذفَا (taḥḏиfā)			تَحْذفْنَ (taḥḏиfna)	يَحْذفْنَ (yaḥḏиfna)
императив الأمر	m		احْذفْ (ḥḏиf)			احْذفَا (ḥḏиfā)				احْذفُوا (ḥḏиfū)
	f		احْذفِي (ḥḏиfī)							احْذفْنَ (ḥḏиfna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُذِفْتُ (ḥuḏiftu) (ḥuḏiftu)	حُذِفْتَ (ḥuḏifta) (ḥuḏifta)	حُذِفَ (ḥuḏifa)		حُذِفْتُمَا (ḥuḏiftumā) (ḥuḏiftumā)	حُذِفَا (ḥuḏifā) (ḥuḏifā)		حُذِفْنَا (ḥuḏifnā) (ḥuḏifnā)	حُذِفْتُمْ (ḥuḏiftum) (ḥuḏiftum)	حُذِفُوا (ḥuḏifū) (ḥuḏifū)
	f		حُذِفْتِ (ḥuḏifti) (ḥuḏifti)	حُذِفَتْ (ḥuḏifat) (ḥuḏifat)			حُذِفَتَا (ḥuḏifatā) (ḥuḏifatā)			حُذِفْتُنَّ (ḥuḏiftunna) (ḥuḏiftunna)	حُذِفْنَ (ḥuḏifna) (ḥuḏifna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْذَفُ (ʾuḥḏafu) (ʾuḥḏafu)	تُحْذَفُ (tuḥḏafu) (tuḥḏafu)	يُحْذَفُ (yuḥḏafu) (yuḥḏafu)		تُحْذَفَانِ (tuḥḏafāni) (tuḥḏafāni)	يُحْذَفَانِ (yuḥḏafāni) (yuḥḏafāni)		نُحْذَفُ (nuḥḏafu) (nuḥḏafu)	تُحْذَفُونَ (tuḥḏafūna) (tuḥḏafūna)	يُحْذَفُونَ (yuḥḏafūna) (yuḥḏafūna)
	f		تُحْذَفِينَ (tuḥḏafīna) (tuḥḏafīna)	تُحْذَفُ (tuḥḏafu) (tuḥḏafu)			تُحْذَفَانِ (tuḥḏafāni) (tuḥḏafāni)			تُحْذَفْنَ (tuḥḏafna) (tuḥḏafna)	يُحْذَفْنَ (yuḥḏafna) (yuḥḏafna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْذَفَ (ʾuḥḏafa) (ʾuḥḏafa)	تُحْذَفَ (tuḥḏafa) (tuḥḏafa)	يُحْذَفَ (yuḥḏafa) (yuḥḏafa)		تُحْذَفَا (tuḥḏafā) (tuḥḏafā)	يُحْذَفَا (yuḥḏafā) (yuḥḏafā)		نُحْذَفَ (nuḥḏafa) (nuḥḏafa)	تُحْذَفُوا (tuḥḏafū) (tuḥḏafū)	يُحْذَفُوا (yuḥḏafū) (yuḥḏafū)
	f		تُحْذَفِي (tuḥḏafī) (tuḥḏafī)	تُحْذَفَ (tuḥḏafa) (tuḥḏafa)			تُحْذَفَا (tuḥḏafā) (tuḥḏafā)			تُحْذَفْنَ (tuḥḏafna) (tuḥḏafna)	يُحْذَفْنَ (yuḥḏafna) (yuḥḏafna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْذَفْ (ʾuḥḏaf) (ʾuḥḏaf)	تُحْذَفْ (tuḥḏaf) (tuḥḏaf)	يُحْذَفْ (yuḥḏaf) (yuḥḏaf)		تُحْذَفَا (tuḥḏafā) (tuḥḏafā)	يُحْذَفَا (yuḥḏafā) (yuḥḏafā)		نُحْذَفْ (nuḥḏaf) (nuḥḏaf)	تُحْذَفُوا (tuḥḏafū) (tuḥḏafū)	يُحْذَفُوا (yuḥḏafū) (yuḥḏafū)
	f		تُحْذَفِي (tuḥḏafī) (tuḥḏafī)	تُحْذَفْ (tuḥḏaf) (tuḥḏaf)			تُحْذَفَا (tuḥḏafā) (tuḥḏafā)			تُحْذَفْنَ (tuḥḏafna) (tuḥḏafna)	يُحْذَفْنَ (yuḥḏafna) (yuḥḏafna)