حَذِقَ

Корен: ح ذ ق*

Вешти спортиста античке Грчке.

Изговор:

DIN: ḥаḏiq  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити вешт
2. бити окретан у
3. разумети се
4. бити упућен у
5. добро познавати
6. научити
7. знати

Примери:

.حَذِقَ أَرِسْطُو فِي فَنِّ الكَلامِ وَ عِلْمِ الفَلسَفِيِّ

Аристотел се разумео у беседништво и философију.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити вешт	يَحْذَقُ	حَذِقَ	1.
увежбати	يُحَذِّقُ	حَذَّقَ	2.
/	/	/	3.
деловати вруће	يُحْذِقُ	أَحْذَقَ	4.
увежбати се	يَتَحَذَّقُ	تَحَذَّقَ	5.
/	/	/	6.
бити пререзан, прекинути се	يَنْحَذِقُ	إِنْحَذَقَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• نَشِِطَ - бити живахан, вредан

Супротне речи:

• مُتَرَنِّحٌ - трапав
• خَيَبانٌ - трапав
• جاهِلٌ - незналица

Изреке и пословице:

.يَحْذِقُ الطَّيَّارُ اِكْتِسَابَ سَمْعَتِهِ مِنْ العَوَاصِفِ وَالعَاصِفَةِ

На муци се познају јунаци. (Вешти пилот гради углед по олуји и мећави.)

Асоцијације:

• رِياضَةٌ - спорт

Изведене речи:

• حَذاقٌ - вештина
• حَذاقَةٌ - вештина, окретност, способност, упућеност, оштроумност
• حُذاقِيٌّ - речит
• حِذْقٌ - вештина, окретност, спремност, упућеност, поницљивост

.*حَذَقَةٌ - вештина, спремност

Сродни чланци са Википедије:

حَذِقَ

Преводи

Енглески: [1] skillful ☞en Италијански: [1] esperto ☞it Немачки: [1] geschickt ☞de Шпански: [1] ducho ☞es Француски: [1] habile ☞fr Фински: [1] taitava ☞fi Грчки: [1] επιδέξιος ☞el

Руски: [1] искусный ☞ru Португалски: [1] hábil ☞pt Македонски: [1] вешти ☞mk Српски: [1] вешт ☞sr Мађарски: [1] ügyes ☞hu Бугарски: [1] сръчен ☞bg Кинески: [1] 熟練 ☞zh

Конјугација глагола حَذِقَ (ḥaḏiqa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاذِقٌ (ḥāḏiqun) (ḥāḏiqun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْذُوقٌ (maḥḏūqun) (maḥḏūqun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَذِقْتُ (ḥaḏiqtu) (ḥaḏiqtu)	حَذِقْتَ (ḥaḏiqta) (ḥaḏiqta)	حَذِقَ (ḥaḏiqa)		حَذِقْتُمَا (ḥaḏiqtumā) (ḥaḏiqtumā)	حَذِقَا (ḥaḏiqā) (ḥaḏiqā)		حَذِقْنَا (ḥaḏiqnā) (ḥaḏiqnā)	حَذِقْتُمْ (ḥaḏiqtum) (ḥaḏiqtum)	حَذِقُوا (ḥaḏiqū) (ḥaḏiqū)
	f		حَذِقْتِ (ḥaḏiqti) (ḥaḏiqti)	حَذِقَتْ (ḥaḏiqat) (ḥaḏiqat)			حَذِقَتَا (ḥaḏiqatā) (ḥaḏiqatā)			حَذِقْتُنَّ (ḥaḏiqtunna) (ḥaḏiqtunna)	حَذِقْنَ (ḥaḏiqna) (ḥaḏiqna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْذِقُ (ʾaḥḏiqu) (ʾaḥḏiqu)	تَحْذِقُ (taḥḏiqu) (taḥḏiqu)	يَحْذِقُ (yaḥḏiqu) (yaḥḏiqu)		تَحْذِقَانِ (taḥḏiqāni) (taḥḏiqāni)	يَحْذِقَانِ (yaḥḏiqāni) (yaḥḏiqāni)		نَحْذِقُ (naḥḏiqu) (naḥḏiqu)	تَحْذِقُونَ (taḥḏiqūna) (taḥḏiqūna)	يَحْذِقُونَ (yaḥḏiqūna) (yaḥḏiqūna)
	f		تَحْذِقِينَ (taḥḏiqīna) (taḥḏiqīna)	تَحْذِقُ (taḥḏiqu) (taḥḏiqu)			تَحْذِقَانِ (taḥḏiqāni) (taḥḏiqāni)			تَحْذِقْنَ (taḥḏiqna) (taḥḏiqna)	يَحْذِقْنَ (yaḥḏiqna) (yaḥḏiqna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْذِقَ (ʾaḥḏiqa) (ʾaḥḏiqa)	تَحْذِقَ (taḥḏiqa) (taḥḏiqa)	يَحْذِقَ (yaḥḏiqa) (yaḥḏiqa)		تَحْذِقَا (taḥḏiqā) (taḥḏiqā)	يَحْذِقَا (yaḥḏiqā) (yaḥḏiqā)		نَحْذِقَ (naḥḏiqa) (naḥḏiqa)	تَحْذِقُوا (taḥḏiqū) (taḥḏiqū)	يَحْذِقُوا (yaḥḏiqū) (yaḥḏiqū)
	f		تَحْذِقِي (taḥḏiqī) (taḥḏiqī)	تَحْذِقَ (taḥḏiqa) (taḥḏiqa)			تَحْذِقَا (taḥḏiqā) (taḥḏiqā)			تَحْذِقْنَ (taḥḏiqna) (taḥḏiqna)	يَحْذِقْنَ (yaḥḏiqna) (yaḥḏiqna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْذِقْ (ʾaḥḏiq) (ʾaḥḏiq)	تَحْذِقْ (taḥḏiq) (taḥḏiq)	يَحْذِقْ (yaḥḏiq) (yaḥḏiq)		تَحْذِقَا (taḥḏiqā) (taḥḏiqā)	يَحْذِقَا (yaḥḏiqā) (yaḥḏiqā)		نَحْذِقْ (naḥḏiq) (naḥḏiq)	تَحْذِقُوا (taḥḏiqū) (taḥḏiqū)	يَحْذِقُوا (yaḥḏiqū) (yaḥḏiqū)
	f		تَحْذِقِي (taḥḏiqī) (taḥḏiqī)	تَحْذِقْ (taḥḏiq) (taḥḏiq)			تَحْذِقَا (taḥḏiqā) (taḥḏiqā)			تَحْذِقْنَ (taḥḏiqna) (taḥḏiqna)	يَحْذِقْنَ (yaḥḏiqna) (yaḥḏiqna)
императив الأمر	m		اِحْذِقْ (iḥḏiq) (iḥḏiq)			اِحْذِقَا (iḥḏiqā) (iḥḏiqā)				اِحْذِقُوا (iḥḏiqū) (iḥḏiqū)
	f		اِحْذِقِي (iḥḏiqī) (iḥḏiqī)							اِحْذِقْنَ (iḥḏiqna) (iḥḏiqna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُذِقْتُ (ḥuḏiqtu) (ḥuḏiqtu)	حُذِقْتَ (ḥuḏiqta) (ḥuḏiqta)	حُذِقَ (ḥuḏiqa)		حُذِقْتُمَا (ḥuḏiqtumā) (ḥuḏiqtumā)	حُذِقَا (ḥuḏiqā) (ḥuḏiqā)		حُذِقْنَا (ḥuḏiqnā) (ḥuḏiqnā)	حُذِقْتُمْ (ḥuḏiqtum) (ḥuḏiqtum)	حُذِقُوا (ḥuḏiqū) (ḥuḏiqū)
	f		حُذِقْتِ (ḥuḏiqti) (ḥuḏiqti)	حُذِقَتْ (ḥuḏiqat) (ḥuḏiqat)			حُذِقَتَا (ḥuḏiqatā) (ḥuḏiqatā)			حُذِقْتُنَّ (ḥuḏiqtunna) (ḥuḏiqtunna)	حُذِقْنَ (ḥuḏiqna) (ḥuḏiqna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْذَقُ (ʾuḥḏaqu) (ʾuḥḏaqu)	تُحْذَقُ (tuḥḏaqu) (tuḥḏaqu)	يُحْذَقُ (yuḥḏaqu) (yuḥḏaqu)		تُحْذَقَانِ (tuḥḏaqāni) (tuḥḏaqāni)	يُحْذَقَانِ (yuḥḏaqāni) (yuḥḏaqāni)		نُحْذَقُ (nuḥḏaqu) (nuḥḏaqu)	تُحْذَقُونَ (tuḥḏaqūna) (tuḥḏaqūna)	يُحْذَقُونَ (yuḥḏaqūna) (yuḥḏaqūna)
	f		تُحْذَقِينَ (tuḥḏaqīna) (tuḥḏaqīna)	تُحْذَقُ (tuḥḏaqu) (tuḥḏaqu)			تُحْذَقَانِ (tuḥḏaqāni) (tuḥḏaqāni)			تُحْذَقْنَ (tuḥḏaqna) (tuḥḏaqna)	يُحْذَقْنَ (yuḥḏaqna) (yuḥḏaqna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْذَقَ (ʾuḥḏaqa) (ʾuḥḏaqa)	تُحْذَقَ (tuḥḏaqa) (tuḥḏaqa)	يُحْذَقَ (yuḥḏaqa) (yuḥḏaqa)		تُحْذَقَا (tuḥḏaqā) (tuḥḏaqā)	يُحْذَقَا (yuḥḏaqā) (yuḥḏaqā)		نُحْذَقَ (nuḥḏaqa) (nuḥḏaqa)	تُحْذَقُوا (tuḥḏaqū) (tuḥḏaqū)	يُحْذَقُوا (yuḥḏaqū) (yuḥḏaqū)
	f		تُحْذَقِي (tuḥḏaqī) (tuḥḏaqī)	تُحْذَقَ (tuḥḏaqa) (tuḥḏaqa)			تُحْذَقَا (tuḥḏaqā) (tuḥḏaqā)			تُحْذَقْنَ (tuḥḏaqna) (tuḥḏaqna)	يُحْذَقْنَ (yuḥḏaqna) (yuḥḏaqna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْذَقْ (ʾuḥḏaq) (ʾuḥḏaq)	تُحْذَقْ (tuḥḏaq) (tuḥḏaq)	يُحْذَقْ (yuḥḏaq) (yuḥḏaq)		تُحْذَقَا (tuḥḏaqā) (tuḥḏaqā)	يُحْذَقَا (yuḥḏaqā) (yuḥḏaqā)		نُحْذَقْ (nuḥḏaq) (nuḥḏaq)	تُحْذَقُوا (tuḥḏaqū) (tuḥḏaqū)	يُحْذَقُوا (yuḥḏaqū) (yuḥḏaqū)
	f		تُحْذَقِي (tuḥḏaqī) (tuḥḏaqī)	تُحْذَقْ (tuḥḏaq) (tuḥḏaq)			تُحْذَقَا (tuḥḏaqā) (tuḥḏaqā)			تُحْذَقْنَ (tuḥḏaqna) (tuḥḏaqna)	يُحْذَقْنَ (yuḥḏaqna) (yuḥḏaqna)