حَرَمَ

Корен: ح ر م*

Забрањено пушење.

Изговор:

DIN: ḥrama  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. забранити
2. одузети
3. ускратити
4. лишити
5. искључити
6. изопштити

Примери:

.حَرَمَتْ الحُكومَةُ تَدْخيناً في المَطاعِمَ

Влада је забранила пушење у ресторанима.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити забрањен	يَحْرُمُ	حَرَمَ	1.
прогласити забрањеним	يُحَرِّمُ	حَرَّمَ	2.
/	/	/	3.
анатемисати	يُحْرِمُ	أَحْرَمَ	4.
бити забрањен	يَتَحَرَمُ	تَحَرَّمَ	5.
/	/	/	6.
бити искључен	يَنْحَرِمُ	إِنْحَرَمَ	7.
ценити, уважавати	يَحْتَرِمُ	إِحْتَرَمَ	8.
/	/	/	9.
сматрати недозвољеним	يَسْتَحْرِمُ	إِسْتَحْرَمَ	10.

Синоними:

• مَنَعَ - забранити
• حَظَرَ - забранити

Супротне речи:

• سَمَحَ - дозволити

Изреке и пословице:

.إِحْرِمُون مِن شَيْءٍ و سَنُفَضِلُهُ أَكْثَرَ

Забраните нам нешто и желећемо га више.

Асоцијације:

• ذَنْبٌ - грех
• فَواكِهُ - воће

Изведене речи:

• حَرَمٌ - грех

Сродни чланци са Википедије:

حَرَمَ

Преводи

Енглески: [1] forbid ☞en Италијански: [1] proibire ☞it Немачки: [1] verbieten ☞de Шпански: [1] prohibir ☞es Француски: [1] interdire ☞fr Фински: [1] kieltää ☞fi Грчки: [1] απαγορεύω ☞el

Руски: [1] запрещать ☞ru Португалски: [1] proibir ☞pt Македонски: [1] забранува ☞mk Српски: [1] забранити ☞sr Мађарски: [1] tilt ☞hu Бугарски: [1] забранявам ☞bg Кинески: [1] 禁止 ☞zh

Конјугација глагола حَرَمَ (ḥarama) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَارِمٌ (ḥārimun) (ḥārimun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْرُومٌ (maḥrūmun) (maḥrūmun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَرَمْتُ (ḥaramtu) (ḥaramtu)	حَرَمْتَ (ḥaramta) (ḥaramta)	حَرَمَ (ḥarama)		حَرَمْتُمَا (ḥaramtumā) (ḥaramtumā)	حَرَمَا (ḥaramā) (ḥaramā)		حَرَمْنَا (ḥaramnā) (ḥaramnā)	حَرَمْتُمْ (ḥaramtum) (ḥaramtum)	حَرَمُوا (ḥaramū) (ḥaramū)
	f		حَرَمْتِ (ḥaramti) (ḥaramti)	حَرَمَتْ (ḥaramat) (ḥaramat)			حَرَمَتَا (ḥaramatā) (ḥaramatā)			حَرَمْتُنَّ (ḥaramtunna) (ḥaramtunna)	حَرَمْنَ (ḥaramna) (ḥaramna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْرِمُ (ʾaḥrimu) (ʾaḥrimu)	تَحْرِمُ (taḥrimu) (taḥrimu)	يَحْرِمُ (yaḥrimu) (yaḥrimu)		تَحْرِمَانِ (taḥrimāni) (taḥrimāni)	يَحْرِمَانِ (yaḥrimāni) (yaḥrimāni)		نَحْرِمُ (naḥrimu) (naḥrimu)	تَحْرِمُونَ (taḥrimūna) (taḥrimūna)	يَحْرِمُونَ (yaḥrimūna) (yaḥrimūna)
	f		تَحْرِمِينَ (taḥrimīna) (taḥrimīna)	تَحْرِمُ (taḥrimu) (taḥrimu)			تَحْرِمَانِ (taḥrimāni) (taḥrimāni)			تَحْرِمْنَ (taḥrimna) (taḥrimna)	يَحْرِمْنَ (yaḥrimna) (yaḥrimna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْرِمَ (ʾaḥrima) (ʾaḥrima)	تَحْرِمَ (taḥrima) (taḥrima)	يَحْرِمَ (yaḥrima) (yaḥrima)		تَحْرِمَا (taḥrimā) (taḥrimā)	يَحْرِمَا (yaḥrimā) (yaḥrimā)		نَحْرِمَ (naḥrima) (naḥrima)	تَحْرِمُوا (taḥrimū) (taḥrimū)	يَحْرِمُوا (yaḥrimū) (yaḥrimū)
	f		تَحْرِمِي (taḥrimī) (taḥrimī)	تَحْرِمَ (taḥrima) (taḥrima)			تَحْرِمَا (taḥrimā) (taḥrimā)			تَحْرِمْنَ (taḥrimna) (taḥrimna)	يَحْرِمْنَ (yaḥrimna) (yaḥrimna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْرِمْ (ʾaḥrim) (ʾaḥrim)	تَحْرِمْ (taḥrim) (taḥrim)	يَحْرِمْ (yaḥrim) (yaḥrim)		تَحْرِمَا (taḥrimā) (taḥrimā)	يَحْرِمَا (yaḥrimā) (yaḥrimā)		نَحْرِمْ (naḥrim) (naḥrim)	تَحْرِمُوا (taḥrimū) (taḥrimū)	يَحْرِمُوا (yaḥrimū) (yaḥrimū)
	f		تَحْرِمِي (taḥrimī) (taḥrimī)	تَحْرِمْ (taḥrim) (taḥrim)			تَحْرِمَا (taḥrimā) (taḥrimā)			تَحْرِمْنَ (taḥrimna) (taḥrimna)	يَحْرِمْنَ (yaḥrimna) (yaḥrimna)
императив الأمر	m		اِحْرِمْ (iḥrim) (iḥrim)			اِحْرِمَا (iḥrimā) (iḥrimā)				اِحْرِمُوا (iḥrimū) (iḥrimū)
	f		اِحْرِمِي (iḥrimī) (iḥrimī)							اِحْرِمْنَ (iḥrimna) (iḥrimna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُرِمْتُ (ḥurimtu) (ḥurimtu)	حُرِمْتَ (ḥurimta) (ḥurimta)	حُرِمَ (ḥurima)		حُرِمْتُمَا (ḥurimtumā) (ḥurimtumā)	حُرِمَا (ḥurimā) (ḥurimā)		حُرِمْنَا (ḥurimnā) (ḥurimnā)	حُرِمْتُمْ (ḥurimtum) (ḥurimtum)	حُرِمُوا (ḥurimū) (ḥurimū)
	f		حُرِمْتِ (ḥurimti) (ḥurimti)	حُرِمَتْ (ḥurimat) (ḥurimat)			حُرِمَتَا (ḥurimatā) (ḥurimatā)			حُرِمْتُنَّ (ḥurimtunna) (ḥurimtunna)	حُرِمْنَ (ḥurimna) (ḥurimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْرَمُ (ʾuḥramu) (ʾuḥramu)	تُحْرَمُ (tuḥramu) (tuḥramu)	يُحْرَمُ (yuḥramu) (yuḥramu)		تُحْرَمَانِ (tuḥramāni) (tuḥramāni)	يُحْرَمَانِ (yuḥramāni) (yuḥramāni)		نُحْرَمُ (nuḥramu) (nuḥramu)	تُحْرَمُونَ (tuḥramūna) (tuḥramūna)	يُحْرَمُونَ (yuḥramūna) (yuḥramūna)
	f		تُحْرَمِينَ (tuḥramīna) (tuḥramīna)	تُحْرَمُ (tuḥramu) (tuḥramu)			تُحْرَمَانِ (tuḥramāni) (tuḥramāni)			تُحْرَمْنَ (tuḥramna) (tuḥramna)	يُحْرَمْنَ (yuḥramna) (yuḥramna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْرَمَ (ʾuḥrama) (ʾuḥrama)	تُحْرَمَ (tuḥrama) (tuḥrama)	يُحْرَمَ (yuḥrama) (yuḥrama)		تُحْرَمَا (tuḥramā) (tuḥramā)	يُحْرَمَا (yuḥramā) (yuḥramā)		نُحْرَمَ (nuḥrama) (nuḥrama)	تُحْرَمُوا (tuḥramū) (tuḥramū)	يُحْرَمُوا (yuḥramū) (yuḥramū)
	f		تُحْرَمِي (tuḥramī) (tuḥramī)	تُحْرَمَ (tuḥrama) (tuḥrama)			تُحْرَمَا (tuḥramā) (tuḥramā)			تُحْرَمْنَ (tuḥramna) (tuḥramna)	يُحْرَمْنَ (yuḥramna) (yuḥramna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْرَمْ (ʾuḥram) (ʾuḥram)	تُحْرَمْ (tuḥram) (tuḥram)	يُحْرَمْ (yuḥram) (yuḥram)		تُحْرَمَا (tuḥramā) (tuḥramā)	يُحْرَمَا (yuḥramā) (yuḥramā)		نُحْرَمْ (nuḥram) (nuḥram)	تُحْرَمُوا (tuḥramū) (tuḥramū)	يُحْرَمُوا (yuḥramū) (yuḥramū)
	f		تُحْرَمِي (tuḥramī) (tuḥramī)	تُحْرَمْ (tuḥram) (tuḥram)			تُحْرَمَا (tuḥramā) (tuḥramā)			تُحْرَمْنَ (tuḥramna) (tuḥramna)	يُحْرَمْنَ (yuḥramna) (yuḥramna)