سَمَحَ
Изговор:
Значења:
- допустити
- подносити
- трпети
- толерисати
- великодушно дати
- дозволити
- опуномоћити
- бити благ, доброћудан, племенит, дарежљив
Примери:
- .سَمَحَتْ الشُّرْطَةُ عَائِلَتِي إِلَى العَوْدَةِ مَرَّةً أُخْرَى إِلَى أَلْمَانِيَا
- Полиција је мојој породици дозволила да се поново врати у Немачку.
Синоними:
- أَذِنَ - дозволити, чути, сазнати
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
толерисати | يَسْمَحُ | سَمَحَ | 1. |
благо поступати | يُسَمِّحُ | سَمَّحَ | 2. |
лепо поступати према | يُسَامِحُ | سَامَحَ | 3. |
бити великодушан | يُسْمِحُ | أَسْمَحَ | 4. |
показати се благ | يَتَسَمَّحُ | تَسَمَّحَ | 5. |
међусобно лепо поступати | يَتَسَامَحُ | تَسَامَحَ | 6. |
показати се великодушан | يَنْسَمِحُ | إِنْسَمَحَ | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
молити за опрост | يَسْتَسْمِحُ | إِسْتَسْمَحَ | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- !لا سَمَحَ الله
- Не дао Бог! Боже сачувај!
Асоцијације:
- سَامَحَهُ الله - нека му Бог опрости
Изведене речи:
- تَسامُحٌ - обазривост, благост, попустљивост, толеранција
- سَماحٌ - великодушност, доброта, дарежљивост, дозвола, допуштење, толеранција
- سَمْحاءُ - чиста, права, узвишена (вера)
- سَميحٌ - великодушан, дарежљив
- مُتَسامِحٌ - обазрив, трпељив
- مُسامَحَةٌ - опроштај, извињење, празник, распуст
- مَسْموحٌ - дозвољен, допуштен, одобрен
- مَسْمُحاتٌ - дозволе, овлашћења, права, лиценце
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола سَمَحَ (samaḥa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
سَامِحٌ (sāmiḥun) (sāmiḥun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَسْمُوحٌ (masmūḥun) (masmūḥun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | سَمَحْتُ (samaḥtu) (samaḥtu) |
سَمَحْتَ (samaḥta) (samaḥta) |
سَمَحَ (samaḥa) |
سَمَحْتُمَا (samaḥtumā) (samaḥtumā) |
سَمَحَا (samaḥā) (samaḥā) |
سَمَحْنَا (samaḥnā) (samaḥnā) |
سَمَحْتُمْ (samaḥtum) (samaḥtum) |
سَمَحُوا (samaḥū) (samaḥū) | |||
f | سَمَحْتِ (samaḥti) (samaḥti) |
سَمَحَتْ (samaḥat) (samaḥat) |
سَمَحَتَا (samaḥatā) (samaḥatā) |
سَمَحْتُنَّ (samaḥtunna) (samaḥtunna) |
سَمَحْنَ (samaḥna) (samaḥna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَسْمَحُ (ʾasmaḥu) (ʾasmaḥu) |
تَسْمَحُ (tasmaḥu) (tasmaḥu) |
يَسْمَحُ (yasmaḥu) (yasmaḥu) |
تَسْمَحَانِ (tasmaḥāni) (tasmaḥāni) |
يَسْمَحَانِ (yasmaḥāni) (yasmaḥāni) |
نَسْمَحُ (nasmaḥu) (nasmaḥu) |
تَسْمَحُونَ (tasmaḥūna) (tasmaḥūna) |
يَسْمَحُونَ (yasmaḥūna) (yasmaḥūna) | |||
f | تَسْمَحِينَ (tasmaḥīna) (tasmaḥīna) |
تَسْمَحُ (tasmaḥu) (tasmaḥu) |
تَسْمَحَانِ (tasmaḥāni) (tasmaḥāni) |
تَسْمَحْنَ (tasmaḥna) (tasmaḥna) |
يَسْمَحْنَ (yasmaḥna) (yasmaḥna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَسْمَحَ (ʾasmaḥa) (ʾasmaḥa) |
تَسْمَحَ (tasmaḥa) (tasmaḥa) |
يَسْمَحَ (yasmaḥa) (yasmaḥa) |
تَسْمَحَا (tasmaḥā) (tasmaḥā) |
يَسْمَحَا (yasmaḥā) (yasmaḥā) |
نَسْمَحَ (nasmaḥa) (nasmaḥa) |
تَسْمَحُوا (tasmaḥū) (tasmaḥū) |
يَسْمَحُوا (yasmaḥū) (yasmaḥū) | |||
f | تَسْمَحِي (tasmaḥī) (tasmaḥī) |
تَسْمَحَ (tasmaḥa) (tasmaḥa) |
تَسْمَحَا (tasmaḥā) (tasmaḥā) |
تَسْمَحْنَ (tasmaḥna) (tasmaḥna) |
يَسْمَحْنَ (yasmaḥna) (yasmaḥna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَسْمَحْ (ʾasmaḥ) (ʾasmaḥ) |
تَسْمَحْ (tasmaḥ) (tasmaḥ) |
يَسْمَحْ (yasmaḥ) (yasmaḥ) |
تَسْمَحَا (tasmaḥā) (tasmaḥā) |
يَسْمَحَا (yasmaḥā) (yasmaḥā) |
نَسْمَحْ (nasmaḥ) (nasmaḥ) |
تَسْمَحُوا (tasmaḥū) (tasmaḥū) |
يَسْمَحُوا (yasmaḥū) (yasmaḥū) | |||
f | تَسْمَحِي (tasmaḥī) (tasmaḥī) |
تَسْمَحْ (tasmaḥ) (tasmaḥ) |
تَسْمَحَا (tasmaḥā) (tasmaḥā) |
تَسْمَحْنَ (tasmaḥna) (tasmaḥna) |
يَسْمَحْنَ (yasmaḥna) (yasmaḥna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِسْمَحْ (ismaḥ) (ismaḥ) |
اِسْمَحَا (ismaḥā) (ismaḥā) |
اِسْمَحُوا (ismaḥū) (ismaḥū) |
||||||||
f | اِسْمَحِي (ismaḥī) (ismaḥī) |
اِسْمَحْنَ (ismaḥna) (ismaḥna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | سُمِحْتُ (sumiḥtu) (sumiḥtu) |
سُمِحْتَ (sumiḥta) (sumiḥta) |
سُمِحَ (sumiḥa) |
سُمِحْتُمَا (sumiḥtumā) (sumiḥtumā) |
سُمِحَا (sumiḥā) (sumiḥā) |
سُمِحْنَا (sumiḥnā) (sumiḥnā) |
سُمِحْتُمْ (sumiḥtum) (sumiḥtum) |
سُمِحُوا (sumiḥū) (sumiḥū) | |||
f | سُمِحْتِ (sumiḥti) (sumiḥti) |
سُمِحَتْ (sumiḥat) (sumiḥat) |
سُمِحَتَا (sumiḥatā) (sumiḥatā) |
سُمِحْتُنَّ (sumiḥtunna) (sumiḥtunna) |
سُمِحْنَ (sumiḥna) (sumiḥna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُسْمَحُ (ʾusmaḥu) (ʾusmaḥu) |
تُسْمَحُ (tusmaḥu) (tusmaḥu) |
يُسْمَحُ (yusmaḥu) (yusmaḥu) |
تُسْمَحَانِ (tusmaḥāni) (tusmaḥāni) |
يُسْمَحَانِ (yusmaḥāni) (yusmaḥāni) |
نُسْمَحُ (nusmaḥu) (nusmaḥu) |
تُسْمَحُونَ (tusmaḥūna) (tusmaḥūna) |
يُسْمَحُونَ (yusmaḥūna) (yusmaḥūna) | |||
f | تُسْمَحِينَ (tusmaḥīna) (tusmaḥīna) |
تُسْمَحُ (tusmaḥu) (tusmaḥu) |
تُسْمَحَانِ (tusmaḥāni) (tusmaḥāni) |
تُسْمَحْنَ (tusmaḥna) (tusmaḥna) |
يُسْمَحْنَ (yusmaḥna) (yusmaḥna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُسْمَحَ (ʾusmaḥa) (ʾusmaḥa) |
تُسْمَحَ (tusmaḥa) (tusmaḥa) |
يُسْمَحَ (yusmaḥa) (yusmaḥa) |
تُسْمَحَا (tusmaḥā) (tusmaḥā) |
يُسْمَحَا (yusmaḥā) (yusmaḥā) |
نُسْمَحَ (nusmaḥa) (nusmaḥa) |
تُسْمَحُوا (tusmaḥū) (tusmaḥū) |
يُسْمَحُوا (yusmaḥū) (yusmaḥū) | |||
f | تُسْمَحِي (tusmaḥī) (tusmaḥī) |
تُسْمَحَ (tusmaḥa) (tusmaḥa) |
تُسْمَحَا (tusmaḥā) (tusmaḥā) |
تُسْمَحْنَ (tusmaḥna) (tusmaḥna) |
يُسْمَحْنَ (yusmaḥna) (yusmaḥna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُسْمَحْ (ʾusmaḥ) (ʾusmaḥ) |
تُسْمَحْ (tusmaḥ) (tusmaḥ) |
يُسْمَحْ (yusmaḥ) (yusmaḥ) |
تُسْمَحَا (tusmaḥā) (tusmaḥā) |
يُسْمَحَا (yusmaḥā) (yusmaḥā) |
نُسْمَحْ (nusmaḥ) (nusmaḥ) |
تُسْمَحُوا (tusmaḥū) (tusmaḥū) |
يُسْمَحُوا (yusmaḥū) (yusmaḥū) | |||
f | تُسْمَحِي (tusmaḥī) (tusmaḥī) |
تُسْمَحْ (tusmaḥ) (tusmaḥ) |
تُسْمَحَا (tusmaḥā) (tusmaḥā) |
تُسْمَحْنَ (tusmaḥna) (tusmaḥna) |
يُسْمَحْنَ (yusmaḥna) (yusmaḥna) |