حَزِنَ
Изговор:
Значења:
- растужити се
- оражалостити се
- бити тужан
Примери:
- .حَزِنْتُ عِنْدَمَا رَأَيْتُ ذَلِكَ المَنْظَرَ المُوؤْلِمَ
- Растужио сам се када сам видео тај тужни призор.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
бити тужан | يَحْزَنُ | حَزِنَ | 1. |
растужити | يُحَزِّنُ | حَزَّنَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
ражалостити | يُحْزِنُ | أَحْزَنَ | 4. |
растужити се | يَتَحَزَّنُ | تَحَزَّنَ | 5. |
правити се жалостан | يَتَحَازَنُ | تَحَازَنَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
бити жалостан | يَحْتَزِنُ | إِحْتَزَنَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .يُحْزِنُ عِنْدَمَا الشَّخْصُ الذي تَعْرِفُهُ يُصْبِحَ الشَّخْصَ الذي عَرِفْتَهُ
- Тужно је да човек којег познајеш постане човек којег си познавао.
Асоцијације:
- حَرْبٌ - рат
Изведене речи:
- حَزَانَةٌ - узбуна, бес против (некога)
- حُزَانَةٌ - терет породице, породични бол
- حُزَائِنيٌّ - меланхоличан, тужан
- حَزَنٌ - туга, сета, меланхолија
- حُزَنٌ - недаће, несреће
- حَزْنَانٌ - тужан, жалостан
- حَزُونٌ - јако жалостан
- حَزِنٌ - тужан, жалостан, невесео
- حَزُنٌ - тужан, жалостан, невесео
- مُحْزَنٌ - ожалошћен, растужен, невесео
- مُحْزِنٌ - тужан, к. растужује, жалостан, меланхоличан, трагичан, дирљив, патетичан, мучан
- مَحْزونٌ - растужен, ожалошћен, тужан, жалостан, невесео
- حَزائِنِيٌّ - тужан, меланхоличан
- حَزْنانُ - тужан, жалостан, к. носи црнину
- أَحْزَنَ - ожалостити (некога)
- تَحَزَّنَ - растужити се
- تَحَازَنَ - б.тужан
- إِحْتَزَنَ - б. жалостан, растужити се
- تَحَزُّنَ - туговање, жалост, сажаљење
- حُزَانَةٌ - породичне бриге, све што растужује
- حَزْنانُ - тужан, жалостан, к. носи црнину
- مُحْزانٌ - јако тужан
- مُحْزَنٌ - ожалошћен, растужен, невесео
- مُحْزِنٌ - к. растужује
- مُحْزَنَاتٌ - жалосне ствари
- مَحْزُونٌ - растужен, ожалошћен, тужан
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола حَزِنَ (ḥazina) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
حَازِنٌ (ḥāzinun) (ḥāzinun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَحْزُونٌ (maḥzūnun) (maḥzūnun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | حَزِنْتُ (ḥazintu) (ḥazintu) |
حَزِنْتَ (ḥazinta) (ḥazinta) |
حَزِنَ (ḥazina) |
حَزِنْتُمَا (ḥazintumā) (ḥazintumā) |
حَزِنَا (ḥazinā) (ḥazinā) |
حَزِنْنَا (ḥazinnā) (ḥazinnā) |
حَزِنْتُمْ (ḥazintum) (ḥazintum) |
حَزِنُوا (ḥazinū) (ḥazinū) | |||
f | حَزِنْتِ (ḥazinti) (ḥazinti) |
حَزِنَتْ (ḥazinat) (ḥazinat) |
حَزِنَتَا (ḥazinatā) (ḥazinatā) |
حَزِنْتُنَّ (ḥazintunna) (ḥazintunna) |
حَزِنْنَ (ḥazinna) (ḥazinna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَحْزُنُ (ʾaḥzunu) (ʾaḥzunu) |
تَحْزُنُ (taḥzunu) (taḥzunu) |
يَحْزُنُ (yaḥzunu) (yaḥzunu) |
تَحْزُنَانِ (taḥzunāni) (taḥzunāni) |
يَحْزُنَانِ (yaḥzunāni) (yaḥzunāni) |
نَحْزُنُ (naḥzunu) (naḥzunu) |
تَحْزُنُونَ (taḥzunūna) (taḥzunūna) |
يَحْزُنُونَ (yaḥzunūna) (yaḥzunūna) | |||
f | تَحْزُنِينَ (taḥzunīna) (taḥzunīna) |
تَحْزُنُ (taḥzunu) (taḥzunu) |
تَحْزُنَانِ (taḥzunāni) (taḥzunāni) |
تَحْزُنْنَ (taḥzunna) (taḥzunna) |
يَحْزُنْنَ (yaḥzunna) (yaḥzunna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَحْزُنَ (ʾaḥzuna) (ʾaḥzuna) |
تَحْزُنَ (taḥzuna) (taḥzuna) |
يَحْزُنَ (yaḥzuna) (yaḥzuna) |
تَحْزُنَا (taḥzunā) (taḥzunā) |
يَحْزُنَا (yaḥzunā) (yaḥzunā) |
نَحْزُنَ (naḥzuna) (naḥzuna) |
تَحْزُنُوا (taḥzunū) (taḥzunū) |
يَحْزُنُوا (yaḥzunū) (yaḥzunū) | |||
f | تَحْزُنِي (taḥzunī) (taḥzunī) |
تَحْزُنَ (taḥzuna) (taḥzuna) |
تَحْزُنَا (taḥzunā) (taḥzunā) |
تَحْزُنْنَ (taḥzunna) (taḥzunna) |
يَحْزُنْنَ (yaḥzunna) (yaḥzunna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَحْزُنْ (ʾaḥzun) (ʾaḥzun) |
تَحْزُنْ (taḥzun) (taḥzun) |
يَحْزُنْ (yaḥzun) (yaḥzun) |
تَحْزُنَا (taḥzunā) (taḥzunā) |
يَحْزُنَا (yaḥzunā) (yaḥzunā) |
نَحْزُنْ (naḥzun) (naḥzun) |
تَحْزُنُوا (taḥzunū) (taḥzunū) |
يَحْزُنُوا (yaḥzunū) (yaḥzunū) | |||
f | تَحْزُنِي (taḥzunī) (taḥzunī) |
تَحْزُنْ (taḥzun) (taḥzun) |
تَحْزُنَا (taḥzunā) (taḥzunā) |
تَحْزُنْنَ (taḥzunna) (taḥzunna) |
يَحْزُنْنَ (yaḥzunna) (yaḥzunna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُحْزُنْ (uḥzun) (uḥzun) |
اُحْزُنَا (uḥzunā) (uḥzunā) |
اُحْزُنُوا (uḥzunū) (uḥzunū) |
||||||||
f | اُحْزُنِي (uḥzunī) (uḥzunī) |
اُحْزُنْنَ (uḥzunna) (uḥzunna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | حُزِنْتُ (ḥuzintu) (ḥuzintu) |
حُزِنْتَ (ḥuzinta) (ḥuzinta) |
حُزِنَ (ḥuzina) |
حُزِنْتُمَا (ḥuzintumā) (ḥuzintumā) |
حُزِنَا (ḥuzinā) (ḥuzinā) |
حُزِنْنَا (ḥuzinnā) (ḥuzinnā) |
حُزِنْتُمْ (ḥuzintum) (ḥuzintum) |
حُزِنُوا (ḥuzinū) (ḥuzinū) | |||
f | حُزِنْتِ (ḥuzinti) (ḥuzinti) |
حُزِنَتْ (ḥuzinat) (ḥuzinat) |
حُزِنَتَا (ḥuzinatā) (ḥuzinatā) |
حُزِنْتُنَّ (ḥuzintunna) (ḥuzintunna) |
حُزِنْنَ (ḥuzinna) (ḥuzinna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُحْزَنُ (ʾuḥzanu) (ʾuḥzanu) |
تُحْزَنُ (tuḥzanu) (tuḥzanu) |
يُحْزَنُ (yuḥzanu) (yuḥzanu) |
تُحْزَنَانِ (tuḥzanāni) (tuḥzanāni) |
يُحْزَنَانِ (yuḥzanāni) (yuḥzanāni) |
نُحْزَنُ (nuḥzanu) (nuḥzanu) |
تُحْزَنُونَ (tuḥzanūna) (tuḥzanūna) |
يُحْزَنُونَ (yuḥzanūna) (yuḥzanūna) | |||
f | تُحْزَنِينَ (tuḥzanīna) (tuḥzanīna) |
تُحْزَنُ (tuḥzanu) (tuḥzanu) |
تُحْزَنَانِ (tuḥzanāni) (tuḥzanāni) |
تُحْزَنْنَ (tuḥzanna) (tuḥzanna) |
يُحْزَنْنَ (yuḥzanna) (yuḥzanna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُحْزَنَ (ʾuḥzana) (ʾuḥzana) |
تُحْزَنَ (tuḥzana) (tuḥzana) |
يُحْزَنَ (yuḥzana) (yuḥzana) |
تُحْزَنَا (tuḥzanā) (tuḥzanā) |
يُحْزَنَا (yuḥzanā) (yuḥzanā) |
نُحْزَنَ (nuḥzana) (nuḥzana) |
تُحْزَنُوا (tuḥzanū) (tuḥzanū) |
يُحْزَنُوا (yuḥzanū) (yuḥzanū) | |||
f | تُحْزَنِي (tuḥzanī) (tuḥzanī) |
تُحْزَنَ (tuḥzana) (tuḥzana) |
تُحْزَنَا (tuḥzanā) (tuḥzanā) |
تُحْزَنْنَ (tuḥzanna) (tuḥzanna) |
يُحْزَنْنَ (yuḥzanna) (yuḥzanna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُحْزَنْ (ʾuḥzan) (ʾuḥzan) |
تُحْزَنْ (tuḥzan) (tuḥzan) |
يُحْزَنْ (yuḥzan) (yuḥzan) |
تُحْزَنَا (tuḥzanā) (tuḥzanā) |
يُحْزَنَا (yuḥzanā) (yuḥzanā) |
نُحْزَنْ (nuḥzan) (nuḥzan) |
تُحْزَنُوا (tuḥzanū) (tuḥzanū) |
يُحْزَنُوا (yuḥzanū) (yuḥzanū) | |||
f | تُحْزَنِي (tuḥzanī) (tuḥzanī) |
تُحْزَنْ (tuḥzan) (tuḥzan) |
تُحْزَنَا (tuḥzanā) (tuḥzanā) |
تُحْزَنْنَ (tuḥzanna) (tuḥzanna) |
يُحْزَنْنَ (yuḥzanna) (yuḥzanna) |