خَرِعَ
Изговор:
Значења:
- бити расцепљен
- бити разбијен
- бити слаб
- бити немоћан
- бити малоуман
- ослабити
- изнемоћи
- малаксати
- клонути
- пасти
- полудети
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
бити расцепљен, попуштати | يَخْرَعُ | خَرِعَ | 1. |
изазвати клонулост | يُخَرِّعُ | خَرَّعَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
/ | / | / | 4. |
ослабити, клонути | يَتَخَرَّعُ | تَخَرَّعَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
бити ишчашен, ослабити | يَنْخَرِعُ | إِنْخَرَعَ | 7. |
расцепити; изумети; преварити | يَخْتَرِعُ | إِخْتَرَعَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Примери:
- .خَرِعَ المَرِيضُ وَنَامَ طِوَالَ النَّهارِ أَمْسِ
- Болесник је онемоћао и преспавао је цео јучерашњи дан.
Синоними:
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- هَلْ هُوَ جَبَانٌ لأَِنَّهُ خَرِعَ، وَ ذَلِكً الشَّخْصُ الَّذِي عانى بَطَلٌ؟
- Зар је овај кукавица јер је клонуо, док је онај који трпи херој?
Асоцијације:
Изведене речи:
- إِخْتِرَاعٌ - проналазак, изум, откриће, новина
- خَرَاعَةٌ - разузданост, напуштеност
- خَرَعٌ - слабост, млитавост, клонулост
- خَرِعٌ - слаб, млитав, клонуо
- خَرِيعٌ - слаб, млитав, клонуо
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола خَرِعَ (ẖariʿa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
خَارِعٌ (ḵāriʿun) (ẖāriʿun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَخْرُوعٌ (maḵrūʿun) (maẖrūʿun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | خَرِعْتُ (ḵariʿtu) (ẖariʿtu) |
خَرِعْتَ (ḵariʿta) (ẖariʿta) |
خَرِعَ (ẖariʿa) |
خَرِعْتُمَا (ḵariʿtumā) (ẖariʿtumā) |
خَرِعَا (ḵariʿā) (ẖariʿā) |
خَرِعْنَا (ḵariʿnā) (ẖariʿnā) |
خَرِعْتُمْ (ḵariʿtum) (ẖariʿtum) |
خَرِعُوا (ḵariʿū) (ẖariʿū) | |||
f | خَرِعْتِ (ḵariʿti) (ẖariʿti) |
خَرِعَتْ (ḵariʿat) (ẖariʿat) |
خَرِعَتَا (ḵariʿatā) (ẖariʿatā) |
خَرِعْتُنَّ (ḵariʿtunna) (ẖariʿtunna) |
خَرِعْنَ (ḵariʿna) (ẖariʿna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَخْرَعُ (ʾaḵraʿu) (ʾaẖraʿu) |
تَخْرَعُ (taḵraʿu) (taẖraʿu) |
يَخْرَعُ (yaḵraʿu) (yaẖraʿu) |
تَخْرَعَانِ (taḵraʿāni) (taẖraʿāni) |
يَخْرَعَانِ (yaḵraʿāni) (yaẖraʿāni) |
نَخْرَعُ (naḵraʿu) (naẖraʿu) |
تَخْرَعُونَ (taḵraʿūna) (taẖraʿūna) |
يَخْرَعُونَ (yaḵraʿūna) (yaẖraʿūna) | |||
f | تَخْرَعِينَ (taḵraʿīna) (taẖraʿīna) |
تَخْرَعُ (taḵraʿu) (taẖraʿu) |
تَخْرَعَانِ (taḵraʿāni) (taẖraʿāni) |
تَخْرَعْنَ (taḵraʿna) (taẖraʿna) |
يَخْرَعْنَ (yaḵraʿna) (yaẖraʿna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَخْرَعَ (ʾaḵraʿa) (ʾaẖraʿa) |
تَخْرَعَ (taḵraʿa) (taẖraʿa) |
يَخْرَعَ (yaḵraʿa) (yaẖraʿa) |
تَخْرَعَا (taḵraʿā) (taẖraʿā) |
يَخْرَعَا (yaḵraʿā) (yaẖraʿā) |
نَخْرَعَ (naḵraʿa) (naẖraʿa) |
تَخْرَعُوا (taḵraʿū) (taẖraʿū) |
يَخْرَعُوا (yaḵraʿū) (yaẖraʿū) | |||
f | تَخْرَعِي (taḵraʿī) (taẖraʿī) |
تَخْرَعَ (taḵraʿa) (taẖraʿa) |
تَخْرَعَا (taḵraʿā) (taẖraʿā) |
تَخْرَعْنَ (taḵraʿna) (taẖraʿna) |
يَخْرَعْنَ (yaḵraʿna) (yaẖraʿna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَخْرَعْ (ʾaḵraʿ) (ʾaẖraʿ) |
تَخْرَعْ (taḵraʿ) (taẖraʿ) |
يَخْرَعْ (yaḵraʿ) (yaẖraʿ) |
تَخْرَعَا (taḵraʿā) (taẖraʿā) |
يَخْرَعَا (yaḵraʿā) (yaẖraʿā) |
نَخْرَعْ (naḵraʿ) (naẖraʿ) |
تَخْرَعُوا (taḵraʿū) (taẖraʿū) |
يَخْرَعُوا (yaḵraʿū) (yaẖraʿū) | |||
f | تَخْرَعِي (taḵraʿī) (taẖraʿī) |
تَخْرَعْ (taḵraʿ) (taẖraʿ) |
تَخْرَعَا (taḵraʿā) (taẖraʿā) |
تَخْرَعْنَ (taḵraʿna) (taẖraʿna) |
يَخْرَعْنَ (yaḵraʿna) (yaẖraʿna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِخْرَعْ (iḵraʿ) (iẖraʿ) |
اِخْرَعَا (iḵraʿā) (iẖraʿā) |
اِخْرَعُوا (iḵraʿū) (iẖraʿū) |
||||||||
f | اِخْرَعِي (iḵraʿī) (iẖraʿī) |
اِخْرَعْنَ (iḵraʿna) (iẖraʿna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | خُرِعْتُ (ḵuriʿtu) (ẖuriʿtu) |
خُرِعْتَ (ḵuriʿta) (ẖuriʿta) |
خُرِعَ (ẖuriʿa) |
خُرِعْتُمَا (ḵuriʿtumā) (ẖuriʿtumā) |
خُرِعَا (ḵuriʿā) (ẖuriʿā) |
خُرِعْنَا (ḵuriʿnā) (ẖuriʿnā) |
خُرِعْتُمْ (ḵuriʿtum) (ẖuriʿtum) |
خُرِعُوا (ḵuriʿū) (ẖuriʿū) | |||
f | خُرِعْتِ (ḵuriʿti) (ẖuriʿti) |
خُرِعَتْ (ḵuriʿat) (ẖuriʿat) |
خُرِعَتَا (ḵuriʿatā) (ẖuriʿatā) |
خُرِعْتُنَّ (ḵuriʿtunna) (ẖuriʿtunna) |
خُرِعْنَ (ḵuriʿna) (ẖuriʿna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُخْرَعُ (ʾuḵraʿu) (ʾuẖraʿu) |
تُخْرَعُ (tuḵraʿu) (tuẖraʿu) |
يُخْرَعُ (yuḵraʿu) (yuẖraʿu) |
تُخْرَعَانِ (tuḵraʿāni) (tuẖraʿāni) |
يُخْرَعَانِ (yuḵraʿāni) (yuẖraʿāni) |
نُخْرَعُ (nuḵraʿu) (nuẖraʿu) |
تُخْرَعُونَ (tuḵraʿūna) (tuẖraʿūna) |
يُخْرَعُونَ (yuḵraʿūna) (yuẖraʿūna) | |||
f | تُخْرَعِينَ (tuḵraʿīna) (tuẖraʿīna) |
تُخْرَعُ (tuḵraʿu) (tuẖraʿu) |
تُخْرَعَانِ (tuḵraʿāni) (tuẖraʿāni) |
تُخْرَعْنَ (tuḵraʿna) (tuẖraʿna) |
يُخْرَعْنَ (yuḵraʿna) (yuẖraʿna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُخْرَعَ (ʾuḵraʿa) (ʾuẖraʿa) |
تُخْرَعَ (tuḵraʿa) (tuẖraʿa) |
يُخْرَعَ (yuḵraʿa) (yuẖraʿa) |
تُخْرَعَا (tuḵraʿā) (tuẖraʿā) |
يُخْرَعَا (yuḵraʿā) (yuẖraʿā) |
نُخْرَعَ (nuḵraʿa) (nuẖraʿa) |
تُخْرَعُوا (tuḵraʿū) (tuẖraʿū) |
يُخْرَعُوا (yuḵraʿū) (yuẖraʿū) | |||
f | تُخْرَعِي (tuḵraʿī) (tuẖraʿī) |
تُخْرَعَ (tuḵraʿa) (tuẖraʿa) |
تُخْرَعَا (tuḵraʿā) (tuẖraʿā) |
تُخْرَعْنَ (tuḵraʿna) (tuẖraʿna) |
يُخْرَعْنَ (yuḵraʿna) (yuẖraʿna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُخْرَعْ (ʾuḵraʿ) (ʾuẖraʿ) |
تُخْرَعْ (tuḵraʿ) (tuẖraʿ) |
يُخْرَعْ (yuḵraʿ) (yuẖraʿ) |
تُخْرَعَا (tuḵraʿā) (tuẖraʿā) |
يُخْرَعَا (yuḵraʿā) (yuẖraʿā) |
نُخْرَعْ (nuḵraʿ) (nuẖraʿ) |
تُخْرَعُوا (tuḵraʿū) (tuẖraʿū) |
يُخْرَعُوا (yuḵraʿū) (yuẖraʿū) | |||
f | تُخْرَعِي (tuḵraʿī) (tuẖraʿī) |
تُخْرَعْ (tuḵraʿ) (tuẖraʿ) |
تُخْرَعَا (tuḵraʿā) (tuẖraʿā) |
تُخْرَعْنَ (tuḵraʿna) (tuẖraʿna) |
يُخْرَعْنَ (yuḵraʿna) (yuẖraʿna) |