خَضِلَ

Корен: خ ض ل*

Роса на висибабама.

Изговор:

DIN: ẖаḍila  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити влажан
2. бити мокар
3. поквасити се
4. овлажити се
5. покиснути

Примери:

.خَضِلَتْ كُلُّ وُرُودَ حَدِيقَتِي طِوَالَ لَيْلَةٍ

Све руже мог врта су покисле током ноћи.

Синоними:

• تَبَلَّلَ - наквасити се, овлажити се
• إِبْتَلَّ - навлажити се, бити мокар, бити влажан
• تَرَطَّبَ - бити мокар, наквасити се, освежити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити влажан, покиснути	يَخْضَلُ	خَضِلَ	1.
овлажити, намочити	يُخَضِّلُ	خَضَّلَ	2.
/	/	/	3.
уквасити се	يُخْضِلُ	أَخْضَلَ	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• جَفَّ - осушити се, бити сув
• تَجَفَّفَ - осушити се, бити сув
• يَبِسَ - бити сув, осушити се, бити тврд, бити укочен
• إِتَّبَسَ - осушити се, сасушити се
• إِسْتَيْبَسَ - осушити се, сасушити се

Изреке и пословице:

.الحَرْبُ مِثْلَ السَحابَةِ فَيَخْضَلُ أَحَدًا وَ يُبَلَّلُ أَحَدًا

„Рат је као облак, некога ороси а некога покваси.” - српска изрека

Асоцијације:

• ماءٌ - вода
• مَطَرٌ - киша

Изведене речи:

• خاضِلٌ - влажан, мокар, наквашен, умочен
• خَضِلٌ - мокар, влажан, сочно, течно
• خُضُلَّةٌ - наквашеност, натопљеност, плодност, изобиље

Сродни чланци са Википедије:

خَضِلَ

Преводи

Енглески: [1] get wet ☞en Италијански: [1] bagnare ☞it Немачки: [1] feucht werden ☞de Шпански: [1] mojarse ☞es Француски: [1] mouiller ☞fr Фински: [1] kostua ☞fi Грчки: [1] βραχεί ☞el

Руски: [1] увлажняться ☞ru Португалски: [1] se molhar ☞pt Македонски: [1] се навлажни ☞mk Српски: [1] бити влажан ☞sr Мађарски: [1] megázik ☞hu Бугарски: [1] се намокри ☞bg Кинески: [1] 淋湿 ☞zh

Конјугација глагола خَضِلَ (ẖaḍila) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						خَاضِلٌ (ḵāḍilun) (ẖāḍilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَخْضُولٌ (maḵḍūlun) (maẖḍūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَضِلْتُ (ḵaḍiltu) (ẖaḍiltu)	خَضِلْتَ (ḵaḍilta) (ẖaḍilta)	خَضِلَ (ẖaḍila)		خَضِلْتُمَا (ḵaḍiltumā) (ẖaḍiltumā)	خَضِلَا (ḵaḍilā) (ẖaḍilā)		خَضِلْنَا (ḵaḍilnā) (ẖaḍilnā)	خَضِلْتُمْ (ḵaḍiltum) (ẖaḍiltum)	خَضِلُوا (ḵaḍilū) (ẖaḍilū)
	f		خَضِلْتِ (ḵaḍilti) (ẖaḍilti)	خَضِلَتْ (ḵaḍilat) (ẖaḍilat)			خَضِلَتَا (ḵaḍilatā) (ẖaḍilatā)			خَضِلْتُنَّ (ḵaḍiltunna) (ẖaḍiltunna)	خَضِلْنَ (ḵaḍilna) (ẖaḍilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْضَلُ (ʾaḵḍalu) (ʾaẖḍalu)	تَخْضَلُ (taḵḍalu) (taẖḍalu)	يَخْضَلُ (yaḵḍalu) (yaẖḍalu)		تَخْضَلَانِ (taḵḍalāni) (taẖḍalāni)	يَخْضَلَانِ (yaḵḍalāni) (yaẖḍalāni)		نَخْضَلُ (naḵḍalu) (naẖḍalu)	تَخْضَلُونَ (taḵḍalūna) (taẖḍalūna)	يَخْضَلُونَ (yaḵḍalūna) (yaẖḍalūna)
	f		تَخْضَلِينَ (taḵḍalīna) (taẖḍalīna)	تَخْضَلُ (taḵḍalu) (taẖḍalu)			تَخْضَلَانِ (taḵḍalāni) (taẖḍalāni)			تَخْضَلْنَ (taḵḍalna) (taẖḍalna)	يَخْضَلْنَ (yaḵḍalna) (yaẖḍalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْضَلَ (ʾaḵḍala) (ʾaẖḍala)	تَخْضَلَ (taḵḍala) (taẖḍala)	يَخْضَلَ (yaḵḍala) (yaẖḍala)		تَخْضَلَا (taḵḍalā) (taẖḍalā)	يَخْضَلَا (yaḵḍalā) (yaẖḍalā)		نَخْضَلَ (naḵḍala) (naẖḍala)	تَخْضَلُوا (taḵḍalū) (taẖḍalū)	يَخْضَلُوا (yaḵḍalū) (yaẖḍalū)
	f		تَخْضَلِي (taḵḍalī) (taẖḍalī)	تَخْضَلَ (taḵḍala) (taẖḍala)			تَخْضَلَا (taḵḍalā) (taẖḍalā)			تَخْضَلْنَ (taḵḍalna) (taẖḍalna)	يَخْضَلْنَ (yaḵḍalna) (yaẖḍalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْضَلْ (ʾaḵḍal) (ʾaẖḍal)	تَخْضَلْ (taḵḍal) (taẖḍal)	يَخْضَلْ (yaḵḍal) (yaẖḍal)		تَخْضَلَا (taḵḍalā) (taẖḍalā)	يَخْضَلَا (yaḵḍalā) (yaẖḍalā)		نَخْضَلْ (naḵḍal) (naẖḍal)	تَخْضَلُوا (taḵḍalū) (taẖḍalū)	يَخْضَلُوا (yaḵḍalū) (yaẖḍalū)
	f		تَخْضَلِي (taḵḍalī) (taẖḍalī)	تَخْضَلْ (taḵḍal) (taẖḍal)			تَخْضَلَا (taḵḍalā) (taẖḍalā)			تَخْضَلْنَ (taḵḍalna) (taẖḍalna)	يَخْضَلْنَ (yaḵḍalna) (yaẖḍalna)
императив الأمر	m		اِخْضَلْ (iḵḍal) (iẖḍal)			اِخْضَلَا (iḵḍalā) (iẖḍalā)				اِخْضَلُوا (iḵḍalū) (iẖḍalū)
	f		اِخْضَلِي (iḵḍalī) (iẖḍalī)							اِخْضَلْنَ (iḵḍalna) (iẖḍalna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُضِلْتُ (ḵuḍiltu) (ẖuḍiltu)	خُضِلْتَ (ḵuḍilta) (ẖuḍilta)	خُضِلَ (ẖuḍila)		خُضِلْتُمَا (ḵuḍiltumā) (ẖuḍiltumā)	خُضِلَا (ḵuḍilā) (ẖuḍilā)		خُضِلْنَا (ḵuḍilnā) (ẖuḍilnā)	خُضِلْتُمْ (ḵuḍiltum) (ẖuḍiltum)	خُضِلُوا (ḵuḍilū) (ẖuḍilū)
	f		خُضِلْتِ (ḵuḍilti) (ẖuḍilti)	خُضِلَتْ (ḵuḍilat) (ẖuḍilat)			خُضِلَتَا (ḵuḍilatā) (ẖuḍilatā)			خُضِلْتُنَّ (ḵuḍiltunna) (ẖuḍiltunna)	خُضِلْنَ (ḵuḍilna) (ẖuḍilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْضَلُ (ʾuḵḍalu) (ʾuẖḍalu)	تُخْضَلُ (tuḵḍalu) (tuẖḍalu)	يُخْضَلُ (yuḵḍalu) (yuẖḍalu)		تُخْضَلَانِ (tuḵḍalāni) (tuẖḍalāni)	يُخْضَلَانِ (yuḵḍalāni) (yuẖḍalāni)		نُخْضَلُ (nuḵḍalu) (nuẖḍalu)	تُخْضَلُونَ (tuḵḍalūna) (tuẖḍalūna)	يُخْضَلُونَ (yuḵḍalūna) (yuẖḍalūna)
	f		تُخْضَلِينَ (tuḵḍalīna) (tuẖḍalīna)	تُخْضَلُ (tuḵḍalu) (tuẖḍalu)			تُخْضَلَانِ (tuḵḍalāni) (tuẖḍalāni)			تُخْضَلْنَ (tuḵḍalna) (tuẖḍalna)	يُخْضَلْنَ (yuḵḍalna) (yuẖḍalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْضَلَ (ʾuḵḍala) (ʾuẖḍala)	تُخْضَلَ (tuḵḍala) (tuẖḍala)	يُخْضَلَ (yuḵḍala) (yuẖḍala)		تُخْضَلَا (tuḵḍalā) (tuẖḍalā)	يُخْضَلَا (yuḵḍalā) (yuẖḍalā)		نُخْضَلَ (nuḵḍala) (nuẖḍala)	تُخْضَلُوا (tuḵḍalū) (tuẖḍalū)	يُخْضَلُوا (yuḵḍalū) (yuẖḍalū)
	f		تُخْضَلِي (tuḵḍalī) (tuẖḍalī)	تُخْضَلَ (tuḵḍala) (tuẖḍala)			تُخْضَلَا (tuḵḍalā) (tuẖḍalā)			تُخْضَلْنَ (tuḵḍalna) (tuẖḍalna)	يُخْضَلْنَ (yuḵḍalna) (yuẖḍalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْضَلْ (ʾuḵḍal) (ʾuẖḍal)	تُخْضَلْ (tuḵḍal) (tuẖḍal)	يُخْضَلْ (yuḵḍal) (yuẖḍal)		تُخْضَلَا (tuḵḍalā) (tuẖḍalā)	يُخْضَلَا (yuḵḍalā) (yuẖḍalā)		نُخْضَلْ (nuḵḍal) (nuẖḍal)	تُخْضَلُوا (tuḵḍalū) (tuẖḍalū)	يُخْضَلُوا (yuḵḍalū) (yuẖḍalū)
	f		تُخْضَلِي (tuḵḍalī) (tuẖḍalī)	تُخْضَلْ (tuḵḍal) (tuẖḍal)			تُخْضَلَا (tuḵḍalā) (tuẖḍalā)			تُخْضَلْنَ (tuḵḍalna) (tuẖḍalna)	يُخْضَلْنَ (yuḵḍalna) (yuẖḍalna)