دَخَلَ
Изговор:
Значења:
- ући
- ступити
- продрети
- доћи у
- приступити
Примери:
- .دَخَلَتْ البِنْتُ المَطْبَخَ لِتَشْرَبَ عَصيرًا
- Девојчица је ушла у кухињу да попије сок.
Синоними:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
ући | يَدْخُلُ | دَخَلَ | 1. |
увести у | يُدَخِّلُ | دَخَّلَ | 2. |
увући се | يُدَاخِلُ | دَاخَلَ | 3. |
увести, унети | يُدْخِلُ | أَدْخَلَ | 4. |
улазити, ступати у | يَتَدَخَّلُ | تَدَخَّلَ | 5. |
уплести се у | يَتَدَاخَلُ | تَدَاخَلَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
ући, ступити, продрети у | يَدَّخِلُ | إِدَّخَلَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .أُدْخُلْ غُرْفَةً جَديدَةً و شاهِدْ عالَمًا جَديدًا
- Уђи у нову собу и види нови свет.
Асоцијације:
- بابٌ - врата
- غُرْفَةٌ - соба
- مَدْرَسَةٌ - школа
Изведене речи:
- داخِلٌ - који улази, унутрашњи
- داخِلَةٌ - унутрашњост
- داخِلِيٌّ - унутрашњи
- دُخولٌ - улазак, продирање
- مَدْخَلٌ - улаз
- دَخْلٌ - долазак, мешање, наступање, учешће
- داخِلَ - у, унутар
- تَدَخُّلٌ - уплитање, интервенција, продор, наступање, долазак
- دَخْلَةٌ - улазак, душа, савест, увучен део, мисао
- دُخْلَةٌ - улазак, душа, мисао
- دِخْلَةٌ - тајна, душа, савест
- دَخيلٌ - унутрашњи, интиман, присан
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола دَخَلَ (daẖala) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
دَاخِلٌ (dāḵilun) (dāẖilun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَدْخُولٌ (madḵūlun) (madẖūlun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | دَخَلْتُ (daḵaltu) (daẖaltu) |
دَخَلْتَ (daḵalta) (daẖalta) |
دَخَلَ (daẖala) |
دَخَلْتُمَا (daḵaltumā) (daẖaltumā) |
دَخَلَا (daḵalā) (daẖalā) |
دَخَلْنَا (daḵalnā) (daẖalnā) |
دَخَلْتُمْ (daḵaltum) (daẖaltum) |
دَخَلُوا (daḵalū) (daẖalū) | |||
f | دَخَلْتِ (daḵalti) (daẖalti) |
دَخَلَتْ (daḵalat) (daẖalat) |
دَخَلَتَا (daḵalatā) (daẖalatā) |
دَخَلْتُنَّ (daḵaltunna) (daẖaltunna) |
دَخَلْنَ (daḵalna) (daẖalna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَدْخُلُ (ʾadḵulu) (ʾadẖulu) |
تَدْخُلُ (tadḵulu) (tadẖulu) |
يَدْخُلُ (yadḵulu) (yadẖulu) |
تَدْخُلَانِ (tadḵulāni) (tadẖulāni) |
يَدْخُلَانِ (yadḵulāni) (yadẖulāni) |
نَدْخُلُ (nadḵulu) (nadẖulu) |
تَدْخُلُونَ (tadḵulūna) (tadẖulūna) |
يَدْخُلُونَ (yadḵulūna) (yadẖulūna) | |||
f | تَدْخُلِينَ (tadḵulīna) (tadẖulīna) |
تَدْخُلُ (tadḵulu) (tadẖulu) |
تَدْخُلَانِ (tadḵulāni) (tadẖulāni) |
تَدْخُلْنَ (tadḵulna) (tadẖulna) |
يَدْخُلْنَ (yadḵulna) (yadẖulna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَدْخُلَ (ʾadḵula) (ʾadẖula) |
تَدْخُلَ (tadḵula) (tadẖula) |
يَدْخُلَ (yadḵula) (yadẖula) |
تَدْخُلَا (tadḵulā) (tadẖulā) |
يَدْخُلَا (yadḵulā) (yadẖulā) |
نَدْخُلَ (nadḵula) (nadẖula) |
تَدْخُلُوا (tadḵulū) (tadẖulū) |
يَدْخُلُوا (yadḵulū) (yadẖulū) | |||
f | تَدْخُلِي (tadḵulī) (tadẖulī) |
تَدْخُلَ (tadḵula) (tadẖula) |
تَدْخُلَا (tadḵulā) (tadẖulā) |
تَدْخُلْنَ (tadḵulna) (tadẖulna) |
يَدْخُلْنَ (yadḵulna) (yadẖulna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَدْخُلْ (ʾadḵul) (ʾadẖul) |
تَدْخُلْ (tadḵul) (tadẖul) |
يَدْخُلْ (yadḵul) (yadẖul) |
تَدْخُلَا (tadḵulā) (tadẖulā) |
يَدْخُلَا (yadḵulā) (yadẖulā) |
نَدْخُلْ (nadḵul) (nadẖul) |
تَدْخُلُوا (tadḵulū) (tadẖulū) |
يَدْخُلُوا (yadḵulū) (yadẖulū) | |||
f | تَدْخُلِي (tadḵulī) (tadẖulī) |
تَدْخُلْ (tadḵul) (tadẖul) |
تَدْخُلَا (tadḵulā) (tadẖulā) |
تَدْخُلْنَ (tadḵulna) (tadẖulna) |
يَدْخُلْنَ (yadḵulna) (yadẖulna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُدْخُلْ (udḵul) (udẖul) |
اُدْخُلَا (udḵulā) (udẖulā) |
اُدْخُلُوا (udḵulū) (udẖulū) |
||||||||
f | اُدْخُلِي (udḵulī) (udẖulī) |
اُدْخُلْنَ (udḵulna) (udẖulna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | دُخِلْتُ (duḵiltu) (duẖiltu) |
دُخِلْتَ (duḵilta) (duẖilta) |
دُخِلَ (duẖila) |
دُخِلْتُمَا (duḵiltumā) (duẖiltumā) |
دُخِلَا (duḵilā) (duẖilā) |
دُخِلْنَا (duḵilnā) (duẖilnā) |
دُخِلْتُمْ (duḵiltum) (duẖiltum) |
دُخِلُوا (duḵilū) (duẖilū) | |||
f | دُخِلْتِ (duḵilti) (duẖilti) |
دُخِلَتْ (duḵilat) (duẖilat) |
دُخِلَتَا (duḵilatā) (duẖilatā) |
دُخِلْتُنَّ (duḵiltunna) (duẖiltunna) |
دُخِلْنَ (duḵilna) (duẖilna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُدْخَلُ (ʾudḵalu) (ʾudẖalu) |
تُدْخَلُ (tudḵalu) (tudẖalu) |
يُدْخَلُ (yudḵalu) (yudẖalu) |
تُدْخَلَانِ (tudḵalāni) (tudẖalāni) |
يُدْخَلَانِ (yudḵalāni) (yudẖalāni) |
نُدْخَلُ (nudḵalu) (nudẖalu) |
تُدْخَلُونَ (tudḵalūna) (tudẖalūna) |
يُدْخَلُونَ (yudḵalūna) (yudẖalūna) | |||
f | تُدْخَلِينَ (tudḵalīna) (tudẖalīna) |
تُدْخَلُ (tudḵalu) (tudẖalu) |
تُدْخَلَانِ (tudḵalāni) (tudẖalāni) |
تُدْخَلْنَ (tudḵalna) (tudẖalna) |
يُدْخَلْنَ (yudḵalna) (yudẖalna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُدْخَلَ (ʾudḵala) (ʾudẖala) |
تُدْخَلَ (tudḵala) (tudẖala) |
يُدْخَلَ (yudḵala) (yudẖala) |
تُدْخَلَا (tudḵalā) (tudẖalā) |
يُدْخَلَا (yudḵalā) (yudẖalā) |
نُدْخَلَ (nudḵala) (nudẖala) |
تُدْخَلُوا (tudḵalū) (tudẖalū) |
يُدْخَلُوا (yudḵalū) (yudẖalū) | |||
f | تُدْخَلِي (tudḵalī) (tudẖalī) |
تُدْخَلَ (tudḵala) (tudẖala) |
تُدْخَلَا (tudḵalā) (tudẖalā) |
تُدْخَلْنَ (tudḵalna) (tudẖalna) |
يُدْخَلْنَ (yudḵalna) (yudẖalna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُدْخَلْ (ʾudḵal) (ʾudẖal) |
تُدْخَلْ (tudḵal) (tudẖal) |
يُدْخَلْ (yudḵal) (yudẖal) |
تُدْخَلَا (tudḵalā) (tudẖalā) |
يُدْخَلَا (yudḵalā) (yudẖalā) |
نُدْخَلْ (nudḵal) (nudẖal) |
تُدْخَلُوا (tudḵalū) (tudẖalū) |
يُدْخَلُوا (yudḵalū) (yudẖalū) | |||
f | تُدْخَلِي (tudḵalī) (tudẖalī) |
تُدْخَلْ (tudḵal) (tudẖal) |
تُدْخَلَا (tudḵalā) (tudẖalā) |
تُدْخَلْنَ (tudḵalna) (tudẖalna) |
يُدْخَلْنَ (yudḵalna) (yudẖalna) |