دَعَمَ

Корен: د ع م*

Руси и Шпанци протестују против независности Косова на демонстрацијама у Београду.

Изговор:

DIN: daʿama  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. подржати
2. подупрети
3. подбочити
4. појачати
5. учврстити
6. подизати
7. помоћи

Примери:

.يَدْعَمُ الغَرْبُ الرَئيسَ التونِسِيَّ

Запад подржава председника Туниса.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
подупрети, појачати	يَدْعَمُ	دَعَمَ	1.
подржати, ојачати	يُدَعِّمُ	دَعَّمَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
/	/	/	5.
притиснути, заокупити	يَتَدَاعَمُ	تَدَاعَمَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• سَنَّدَ - наслонити, подупрети, подржати, појачати, учврстити, утврдити
• (ساعَدَ (عَلَى) (في - (пот)помагати, подржавати, сарађивати с
• أَيَّدَ - утврдити, учврстити, подржати, подупрети, заговарати, помоћи, потврдити
• شَجَّعَ - (пот)помагати, бодрити, стимулисати, навијати (у спорту), храбрити, соколити

Супротне речи:

• عارَضَ - противити се, супротставити се, бити против, противречити, спречавати
• ثَبَّطَ - обесхрабрити, деморалисати
• قَنَّطَ - обесхрабрити

Изреке и пословице:

.الحَقِيقَةُ تَقِفُ، حَتَى لَو لَمْ يَكُونَ هُنَاكَ دَعَم الشَّعْبِ

Истина стоји, па чак иако нема подршку народа. Махатма Ганди

Асоцијације:

• حِزْبٌ - партија, странка

Изведене речи:

• دِعامٌ - стуб, потпора, подупирач, мотка, ослонац, темељ, основа
• دِعامَةٌ - стуб, потпора, подупирач, мотка, ослонац, темељ, основа, поглавар, старешина
• دِعْمَةٌ -стуб, потпора, подупирач
• مُدَّعَمٌ - уточиште, прибежиште, азил

Сродни чланци са Википедије:

دَعَمَ

Преводи

Енглески: [1] support ☞en Италијански: [1] supportare ☞it Немачки: [1] unterstützen ☞de Шпански: [1] apoyar ☞es Француски: [1] soutenir ☞fr Фински: [1] tukea ☞fi Грчки: [1] ενισχύω ☞el

Руски: [1] поддерживать ☞ru Португалски: [1] apoiar ☞pt Македонски: [1] поддршка ☞mk Српски: [1] подржати ☞sr Мађарски: [1] támaszt ☞hu Бугарски: [1] подкрепа ☞bg Кинески: [1] 支持 ☞zh

Конјугација глагола دَعمَ (daʿаma) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						دَاعِمٌ (dāʿimun) (dāʿimun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَدْعُومٌ (madʿūmun) (madʿūmun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	دَعمْتُ (daʿаmtu)	دَعمْتَ (daʿаmta)	دَعمَ (daʿаma)		دَعمْتُمَا (daʿаmtumā)	دَعمَا (daʿаmā)		دَعمْنَا (daʿаmnā)	دَعمْتُمْ (daʿаmtum)	دَعمُوا (daʿаmū)
	f		دَعمْتِ (daʿаmti)	دَعمَتْ (daʿаmat)			دَعمَتَا (daʿаmatā)			دَعمْتُنَّ (daʿаmtunna)	دَعمْنَ (daʿаmna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَدْعمُ (ʾadʿаmu)	تَدْعمُ (tadʿаmu)	يَدْعمُ (yadʿаmu)		تَدْعمَانِ (tadʿаmāni)	يَدْعمَانِ (yadʿаmāni)		نَدْعمُ (nadʿаmu)	تَدْعمُونَ (tadʿаmūna)	يَدْعمُونَ (yadʿаmūna)
	f		تَدْعمِينَ (tadʿаmīna)	تَدْعمُ (tadʿаmu)			تَدْعمَانِ (tadʿаmāni)			تَدْعمْنَ (tadʿаmna)	يَدْعمْنَ (yadʿаmna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَدْعمَ (ʾadʿаma)	تَدْعمَ (tadʿаma)	يَدْعمَ (yadʿаma)		تَدْعمَا (tadʿаmā)	يَدْعمَا (yadʿаmā)		نَدْعمَ (nadʿаma)	تَدْعمُوا (tadʿаmū)	يَدْعمُوا (yadʿаmū)
	f		تَدْعمِي (tadʿаmī)	تَدْعمَ (tadʿаma)			تَدْعمَا (tadʿаmā)			تَدْعمْنَ (tadʿаmna)	يَدْعمْنَ (yadʿаmna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَدْعمْ (ʾadʿаm)	تَدْعمْ (tadʿаm)	يَدْعمْ (yadʿаm)		تَدْعمَا (tadʿаmā)	يَدْعمَا (yadʿаmā)		نَدْعمْ (nadʿаm)	تَدْعمُوا (tadʿаmū)	يَدْعمُوا (yadʿаmū)
	f		تَدْعمِي (tadʿаmī)	تَدْعمْ (tadʿаm)			تَدْعمَا (tadʿаmā)			تَدْعمْنَ (tadʿаmna)	يَدْعمْنَ (yadʿаmna)
императив الأمر	m		ادْعمْ (dʿаm)			ادْعمَا (dʿаmā)				ادْعمُوا (dʿаmū)
	f		ادْعمِي (dʿаmī)							ادْعمْنَ (dʿаmna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	دُعِمْتُ (duʿimtu) (duʿimtu)	دُعِمْتَ (duʿimta) (duʿimta)	دُعِمَ (duʿima)		دُعِمْتُمَا (duʿimtumā) (duʿimtumā)	دُعِمَا (duʿimā) (duʿimā)		دُعِمْنَا (duʿimnā) (duʿimnā)	دُعِمْتُمْ (duʿimtum) (duʿimtum)	دُعِمُوا (duʿimū) (duʿimū)
	f		دُعِمْتِ (duʿimti) (duʿimti)	دُعِمَتْ (duʿimat) (duʿimat)			دُعِمَتَا (duʿimatā) (duʿimatā)			دُعِمْتُنَّ (duʿimtunna) (duʿimtunna)	دُعِمْنَ (duʿimna) (duʿimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُدْعَمُ (ʾudʿamu) (ʾudʿamu)	تُدْعَمُ (tudʿamu) (tudʿamu)	يُدْعَمُ (yudʿamu) (yudʿamu)		تُدْعَمَانِ (tudʿamāni) (tudʿamāni)	يُدْعَمَانِ (yudʿamāni) (yudʿamāni)		نُدْعَمُ (nudʿamu) (nudʿamu)	تُدْعَمُونَ (tudʿamūna) (tudʿamūna)	يُدْعَمُونَ (yudʿamūna) (yudʿamūna)
	f		تُدْعَمِينَ (tudʿamīna) (tudʿamīna)	تُدْعَمُ (tudʿamu) (tudʿamu)			تُدْعَمَانِ (tudʿamāni) (tudʿamāni)			تُدْعَمْنَ (tudʿamna) (tudʿamna)	يُدْعَمْنَ (yudʿamna) (yudʿamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُدْعَمَ (ʾudʿama) (ʾudʿama)	تُدْعَمَ (tudʿama) (tudʿama)	يُدْعَمَ (yudʿama) (yudʿama)		تُدْعَمَا (tudʿamā) (tudʿamā)	يُدْعَمَا (yudʿamā) (yudʿamā)		نُدْعَمَ (nudʿama) (nudʿama)	تُدْعَمُوا (tudʿamū) (tudʿamū)	يُدْعَمُوا (yudʿamū) (yudʿamū)
	f		تُدْعَمِي (tudʿamī) (tudʿamī)	تُدْعَمَ (tudʿama) (tudʿama)			تُدْعَمَا (tudʿamā) (tudʿamā)			تُدْعَمْنَ (tudʿamna) (tudʿamna)	يُدْعَمْنَ (yudʿamna) (yudʿamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُدْعَمْ (ʾudʿam) (ʾudʿam)	تُدْعَمْ (tudʿam) (tudʿam)	يُدْعَمْ (yudʿam) (yudʿam)		تُدْعَمَا (tudʿamā) (tudʿamā)	يُدْعَمَا (yudʿamā) (yudʿamā)		نُدْعَمْ (nudʿam) (nudʿam)	تُدْعَمُوا (tudʿamū) (tudʿamū)	يُدْعَمُوا (yudʿamū) (yudʿamū)
	f		تُدْعَمِي (tudʿamī) (tudʿamī)	تُدْعَمْ (tudʿam) (tudʿam)			تُدْعَمَا (tudʿamā) (tudʿamā)			تُدْعَمْنَ (tudʿamna) (tudʿamna)	يُدْعَمْنَ (yudʿamna) (yudʿamna)