ذَهَبَ

Корен: ذ ه ب*

Путници гледају где да иду.

Изговор:

DIN: ḏahaba  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. ићи
2. путовати
3. удаљити се
4. нестати
5. изгубити се
6. умрети
7. проћи
8. бити свршен

Примери:

.ذَهَبَتْ إِلَى السُّوقِ أَمْسِ

Јуче је ишла на пијацу.

Синоними:

• مَشَى - ићи
• سَارَ - ићи
• رَاحَ - ићи
• تَحَرَّكَ - ићи

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
ићи	يَذْهَبُ	ذَهَبَ	1.
позлатити	يُذَهِّبُ	ذَهَّبَ	2.
/	/	/	3.
отети	يُذْهِبُ	أَذْهَبَ	4.
	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• بَقِيَ - остати
• مَكَثَ - остати
• لَبِثَ - остати

Изреке и пословице:

.إِنْ ذَهَبَ إِلى الصَحْراءِ مِنْ دونَ اللّه لا يُمْكِنُكَ العُودَةَ بِدونِهِ

Може се без Бога ићи у пустињу, али се без њега не може и вратити.

Асоцијације:

• سَفَرٌ - путовање
• طَرِيقٌ - пут

Изведене речи:

• ذَهَبَ هَدْراً - пропасти, бити бескористан
• ذَاهِبُ الصَبْرِ - нестрпљив
• ذَهابٌ - одлазак, ход, путовање, вожња, нестанак
• ذَهَبٌ - злато
• ذِهْبَةٌ - кишица, обилна киша
• مَذْهَبٌ - одлазак, пут, начин, мишљење, становиште, схватање, доктрина, правац, школа, теорија
• المَذْهَبُ - Каба
• مَذْهَبُ الأُرثُوذُكْسِ - православље
• مَذْهوبٌ - безуман

Сродни чланци са Википедије:

ذَهَبَ

Преводи

Енглески: [1] go ☞en Италијански: [1] andare ☞it Немачки: [1] gehen ☞de Шпански: [1] ir ☞es Француски: [1] aller ☞fr Фински: [1] mennä ☞fi Грчки: [1] πηγαίνω ☞el

Руски: [1] идти ☞ru Португалски: [1] ir ☞pt Македонски: [1] одат ☞mk Српски: [1] ићи ☞sr Мађарски: [1] megy ☞hu Бугарски: [1] вървя ☞bg Кинески: [1] 去 ☞zh

Конјугација глагола ذَهَبَ (ḏahaba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر						ذهاب‎ (ḏihāb)
партицип активни اسم الفاعل						ذَاهِبٌ‎ (ḏāhibun) (ḏāhibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَذْهُوبٌ‎ (maḏhūbun) (maḏhūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ذَهَبْتُ‎ (ḏahabtu) (ḏahabtu)	ذَهَبْتَ‎ (ḏahabta) (ḏahabta)	ذَهَبَ (ḏahaba)		ذَهَبْتُمَا‎ (ḏahabtumā) (ḏahabtumā)	ذَهَبَا‎ (ḏahabā) (ḏahabā)		ذَهَبْنَا‎ (ḏahabnā) (ḏahabnā)	ذَهَبْتُمْ‎ (ḏahabtum) (ḏahabtum)	ذَهَبُوا‎ (ḏahabū) (ḏahabū)
	f		ذَهَبْتِ‎ (ḏahabti) (ḏahabti)	ذَهَبَتْ‎ (ḏahabat) (ḏahabat)			ذَهَبَتَا‎ (ḏahabatā) (ḏahabatā)			ذَهَبْتُنَّ‎ (ḏahabtunna) (ḏahabtunna)	ذَهَبْنَ‎ (ḏahabna) (ḏahabna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَذْهَبُ‎ (ʾaḏhabu) (ʾaḏhabu)	تَذْهَبُ‎ (taḏhabu) (taḏhabu)	يَذْهَبُ‎ (yaḏhabu) (yaḏhabu)		تَذْهَبَانِ‎ (taḏhabāni) (taḏhabāni)	يَذْهَبَانِ‎ (yaḏhabāni) (yaḏhabāni)		نَذْهَبُ‎ (naḏhabu) (naḏhabu)	تَذْهَبُونَ‎ (taḏhabūna) (taḏhabūna)	يَذْهَبُونَ‎ (yaḏhabūna) (yaḏhabūna)
	f		تَذْهَبِينَ‎ (taḏhabīna) (taḏhabīna)	تَذْهَبُ‎ (taḏhabu) (taḏhabu)			تَذْهَبَانِ‎ (taḏhabāni) (taḏhabāni)			تَذْهَبْنَ‎ (taḏhabna) (taḏhabna)	يَذْهَبْنَ‎ (yaḏhabna) (yaḏhabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَذْهَبَ‎ (ʾaḏhaba) (ʾaḏhaba)	تَذْهَبَ‎ (taḏhaba) (taḏhaba)	يَذْهَبَ‎ (yaḏhaba) (yaḏhaba)		تَذْهَبَا‎ (taḏhabā) (taḏhabā)	يَذْهَبَا‎ (yaḏhabā) (yaḏhabā)		نَذْهَبَ‎ (naḏhaba) (naḏhaba)	تَذْهَبُوا‎ (taḏhabū) (taḏhabū)	يَذْهَبُوا‎ (yaḏhabū) (yaḏhabū)
	f		تَذْهَبِي‎ (taḏhabī) (taḏhabī)	تَذْهَبَ‎ (taḏhaba) (taḏhaba)			تَذْهَبَا‎ (taḏhabā) (taḏhabā)			تَذْهَبْنَ‎ (taḏhabna) (taḏhabna)	يَذْهَبْنَ‎ (yaḏhabna) (yaḏhabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَذْهَبْ‎ (ʾaḏhab) (ʾaḏhab)	تَذْهَبْ‎ (taḏhab) (taḏhab)	يَذْهَبْ‎ (yaḏhab) (yaḏhab)		تَذْهَبَا‎ (taḏhabā) (taḏhabā)	يَذْهَبَا‎ (yaḏhabā) (yaḏhabā)		نَذْهَبْ‎ (naḏhab) (naḏhab)	تَذْهَبُوا‎ (taḏhabū) (taḏhabū)	يَذْهَبُوا‎ (yaḏhabū) (yaḏhabū)
	f		تَذْهَبِي‎ (taḏhabī) (taḏhabī)	تَذْهَبْ‎ (taḏhab) (taḏhab)			تَذْهَبَا‎ (taḏhabā) (taḏhabā)			تَذْهَبْنَ‎ (taḏhabna) (taḏhabna)	يَذْهَبْنَ‎ (yaḏhabna) (yaḏhabna)
императив الأمر	m		اِذْهَبْ‎ (iḏhab) (iḏhab)			اِذْهَبَا‎ (iḏhabā) (iḏhabā)				اِذْهَبُوا‎ (iḏhabū) (iḏhabū)
	f		اِذْهَبِي‎ (iḏhabī) (iḏhabī)							اِذْهَبْنَ‎ (iḏhabna) (iḏhabna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ذُهِبْتُ‎ (ḏuhibtu) (ḏuhibtu)	ذُهِبْتَ‎ (ḏuhibta) (ḏuhibta)	ذُهِبَ (ḏuhiba)		ذُهِبْتُمَا‎ (ḏuhibtumā) (ḏuhibtumā)	ذُهِبَا‎ (ḏuhibā) (ḏuhibā)		ذُهِبْنَا‎ (ḏuhibnā) (ḏuhibnā)	ذُهِبْتُمْ‎ (ḏuhibtum) (ḏuhibtum)	ذُهِبُوا‎ (ḏuhibū) (ḏuhibū)
	f		ذُهِبْتِ‎ (ḏuhibti) (ḏuhibti)	ذُهِبَتْ‎ (ḏuhibat) (ḏuhibat)			ذُهِبَتَا‎ (ḏuhibatā) (ḏuhibatā)			ذُهِبْتُنَّ‎ (ḏuhibtunna) (ḏuhibtunna)	ذُهِبْنَ‎ (ḏuhibna) (ḏuhibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُذْهَبُ‎ (ʾuḏhabu) (ʾuḏhabu)	تُذْهَبُ‎ (tuḏhabu) (tuḏhabu)	يُذْهَبُ‎ (yuḏhabu) (yuḏhabu)		تُذْهَبَانِ‎ (tuḏhabāni) (tuḏhabāni)	يُذْهَبَانِ‎ (yuḏhabāni) (yuḏhabāni)		نُذْهَبُ‎ (nuḏhabu) (nuḏhabu)	تُذْهَبُونَ‎ (tuḏhabūna) (tuḏhabūna)	يُذْهَبُونَ‎ (yuḏhabūna) (yuḏhabūna)
	f		تُذْهَبِينَ‎ (tuḏhabīna) (tuḏhabīna)	تُذْهَبُ‎ (tuḏhabu) (tuḏhabu)			تُذْهَبَانِ‎ (tuḏhabāni) (tuḏhabāni)			تُذْهَبْنَ‎ (tuḏhabna) (tuḏhabna)	يُذْهَبْنَ‎ (yuḏhabna) (yuḏhabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُذْهَبَ‎ (ʾuḏhaba) (ʾuḏhaba)	تُذْهَبَ‎ (tuḏhaba) (tuḏhaba)	يُذْهَبَ‎ (yuḏhaba) (yuḏhaba)		تُذْهَبَا‎ (tuḏhabā) (tuḏhabā)	يُذْهَبَا‎ (yuḏhabā) (yuḏhabā)		نُذْهَبَ‎ (nuḏhaba) (nuḏhaba)	تُذْهَبُوا‎ (tuḏhabū) (tuḏhabū)	يُذْهَبُوا‎ (yuḏhabū) (yuḏhabū)
	f		تُذْهَبِي‎ (tuḏhabī) (tuḏhabī)	تُذْهَبَ‎ (tuḏhaba) (tuḏhaba)			تُذْهَبَا‎ (tuḏhabā) (tuḏhabā)			تُذْهَبْنَ‎ (tuḏhabna) (tuḏhabna)	يُذْهَبْنَ‎ (yuḏhabna) (yuḏhabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُذْهَبْ‎ (ʾuḏhab) (ʾuḏhab)	تُذْهَبْ‎ (tuḏhab) (tuḏhab)	يُذْهَبْ‎ (yuḏhab) (yuḏhab)		تُذْهَبَا‎ (tuḏhabā) (tuḏhabā)	يُذْهَبَا‎ (yuḏhabā) (yuḏhabā)		نُذْهَبْ‎ (nuḏhab) (nuḏhab)	تُذْهَبُوا‎ (tuḏhabū) (tuḏhabū)	يُذْهَبُوا‎ (yuḏhabū) (yuḏhabū)
	f		تُذْهَبِي‎ (tuḏhabī) (tuḏhabī)	تُذْهَبْ‎ (tuḏhab) (tuḏhab)			تُذْهَبَا‎ (tuḏhabā) (tuḏhabā)			تُذْهَبْنَ‎ (tuḏhabna) (tuḏhabna)	يُذْهَبْنَ‎ (yuḏhabna) (yuḏhabna)