رَحِمَ

Корен: ر ح م*

Јосиф опрашта својој браћи.

Изговор:

DIN: raḥima  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. смиловати се
2. бити милосрдан
3. имати самилости
4. сажалити се
5. опростити
6. оканити се
7. проћи се

Примери:

.رَحِمَكَ اللَّهُ

Бог ти се смиловао.

Синоними:

• رَؤُفَ - смиловати се
• تَعَطَّفَ - смиловати се
• تَرَحَّمَ - сажалити се
• رَقَّ - сажалити се
• عَطَفَ - сажалити се
• عَفَا - опростити
• صَفَحَ - опростити
• تَرَكَ - оканити се
• تَخَلَّى عَنْ - оканити се
• هَجَرَ - оканити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
смиловати се	يَرْحَمُ	رَحِمَ	1.
показивати сажаљење	يُكَتِّبُ	كَتَّبَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
смиловати се, молити за милост	يَتَرَحَّمُ	تَرَحَّمَ	5.
међусобно бити милостиви	يَتَرَاحَمُ	تَرَاحَمَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
замолити за милост	يَسْتَرْحِمُ	إِسْتَرْحَمَ	10.

Супротне речи:

• عَاقَبَ - казнити
• جَازَى - казнити
• حَكَمَ عَلَى - казнити

Изреке и пословице:

.أَسْتَطِيعُ أَنْ أَرْحَمَ وَلَكِنَّ لاَ أَسْتَطِيعُ أَنْ نَنْسَى

Могу опростити, али не могу заборавити.

Асоцијације:

• الله - Бог
• عَفْوٌ - опроштај
• نِسْيَانٌ - заборав

Изведене речи:

• رَاحِمٌ - самилостан, сажаљив, милостив, милосрдан
• رُحْمٌ - самилост, милосрђе, саосећање
• رَحْمَانٌ - милосрдник
• رَحْمَةٌ - милост, милосрђе, самилост, сажаљење, доброта
• رَحْمُوتٌ - велика самилост, добијање опроста
• رُحْمَى - самилост, милосрђе, сажаљење
• رَحِيمٌ - милостив, милосрдан, саосећајан; преминули, умрли, покојни
• مُرَحَّمٌ - умрли, покојни
• مَرْحَمَةٌ - милост, милосрђе, самилост, сажаљење

Сродни чланци са Википедије:

رَحِمَ

Преводи

Енглески: [1] show mercy ☞en Италијански: [1] mostrare misericordia ☞it Немачки: [1] Barmherzigkeit ☞de Шпански: [1] mostrar misericordia ☞es Француски: [1] miséricorde ☞fr Фински: [1] osoittaa sääliä ☞fi Грчки: [1] δείξει έλεος ☞el

Руски: [1] проявлять милосердие ☞ru Португалски: [1] mostrar misericórdia ☞pt Македонски: [1] покажуваат милост ☞mk Српски: [1] смиловати се ☞sr Мађарски: [1] irgalmas ☞hu Бугарски: [1] покаже милост ☞bg Кинески: [1] 容情 ☞zh

Конјугација глагола رَحِمَ (raḥima) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَاحِمٌ (rāḥimun) (rāḥimun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْحُومٌ (marḥūmun) (marḥūmun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَحِمْتُ (raḥimtu) (raḥimtu)	رَحِمْتَ (raḥimta) (raḥimta)	رَحِمَ (raḥima)		رَحِمْتُمَا (raḥimtumā) (raḥimtumā)	رَحِمَا (raḥimā) (raḥimā)		رَحِمْنَا (raḥimnā) (raḥimnā)	رَحِمْتُمْ (raḥimtum) (raḥimtum)	رَحِمُوا (raḥimū) (raḥimū)
	f		رَحِمْتِ (raḥimti) (raḥimti)	رَحِمَتْ (raḥimat) (raḥimat)			رَحِمَتَا (raḥimatā) (raḥimatā)			رَحِمْتُنَّ (raḥimtunna) (raḥimtunna)	رَحِمْنَ (raḥimna) (raḥimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْحَمُ (ʾarḥamu) (ʾarḥamu)	تَرْحَمُ (tarḥamu) (tarḥamu)	يَرْحَمُ (yarḥamu) (yarḥamu)		تَرْحَمَانِ (tarḥamāni) (tarḥamāni)	يَرْحَمَانِ (yarḥamāni) (yarḥamāni)		نَرْحَمُ (narḥamu) (narḥamu)	تَرْحَمُونَ (tarḥamūna) (tarḥamūna)	يَرْحَمُونَ (yarḥamūna) (yarḥamūna)
	f		تَرْحَمِينَ (tarḥamīna) (tarḥamīna)	تَرْحَمُ (tarḥamu) (tarḥamu)			تَرْحَمَانِ (tarḥamāni) (tarḥamāni)			تَرْحَمْنَ (tarḥamna) (tarḥamna)	يَرْحَمْنَ (yarḥamna) (yarḥamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْحَمَ (ʾarḥama) (ʾarḥama)	تَرْحَمَ (tarḥama) (tarḥama)	يَرْحَمَ (yarḥama) (yarḥama)		تَرْحَمَا (tarḥamā) (tarḥamā)	يَرْحَمَا (yarḥamā) (yarḥamā)		نَرْحَمَ (narḥama) (narḥama)	تَرْحَمُوا (tarḥamū) (tarḥamū)	يَرْحَمُوا (yarḥamū) (yarḥamū)
	f		تَرْحَمِي (tarḥamī) (tarḥamī)	تَرْحَمَ (tarḥama) (tarḥama)			تَرْحَمَا (tarḥamā) (tarḥamā)			تَرْحَمْنَ (tarḥamna) (tarḥamna)	يَرْحَمْنَ (yarḥamna) (yarḥamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْحَمْ (ʾarḥam) (ʾarḥam)	تَرْحَمْ (tarḥam) (tarḥam)	يَرْحَمْ (yarḥam) (yarḥam)		تَرْحَمَا (tarḥamā) (tarḥamā)	يَرْحَمَا (yarḥamā) (yarḥamā)		نَرْحَمْ (narḥam) (narḥam)	تَرْحَمُوا (tarḥamū) (tarḥamū)	يَرْحَمُوا (yarḥamū) (yarḥamū)
	f		تَرْحَمِي (tarḥamī) (tarḥamī)	تَرْحَمْ (tarḥam) (tarḥam)			تَرْحَمَا (tarḥamā) (tarḥamā)			تَرْحَمْنَ (tarḥamna) (tarḥamna)	يَرْحَمْنَ (yarḥamna) (yarḥamna)
императив الأمر	m		اِرْحَمْ (irḥam) (irḥam)			اِرْحَمَا (irḥamā) (irḥamā)				اِرْحَمُوا (irḥamū) (irḥamū)
	f		اِرْحَمِي (irḥamī) (irḥamī)							اِرْحَمْنَ (irḥamna) (irḥamna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُحِمْتُ (ruḥimtu) (ruḥimtu)	رُحِمْتَ (ruḥimta) (ruḥimta)	رُحِمَ (ruḥima)		رُحِمْتُمَا (ruḥimtumā) (ruḥimtumā)	رُحِمَا (ruḥimā) (ruḥimā)		رُحِمْنَا (ruḥimnā) (ruḥimnā)	رُحِمْتُمْ (ruḥimtum) (ruḥimtum)	رُحِمُوا (ruḥimū) (ruḥimū)
	f		رُحِمْتِ (ruḥimti) (ruḥimti)	رُحِمَتْ (ruḥimat) (ruḥimat)			رُحِمَتَا (ruḥimatā) (ruḥimatā)			رُحِمْتُنَّ (ruḥimtunna) (ruḥimtunna)	رُحِمْنَ (ruḥimna) (ruḥimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْحَمُ (ʾurḥamu) (ʾurḥamu)	تُرْحَمُ (turḥamu) (turḥamu)	يُرْحَمُ (yurḥamu) (yurḥamu)		تُرْحَمَانِ (turḥamāni) (turḥamāni)	يُرْحَمَانِ (yurḥamāni) (yurḥamāni)		نُرْحَمُ (nurḥamu) (nurḥamu)	تُرْحَمُونَ (turḥamūna) (turḥamūna)	يُرْحَمُونَ (yurḥamūna) (yurḥamūna)
	f		تُرْحَمِينَ (turḥamīna) (turḥamīna)	تُرْحَمُ (turḥamu) (turḥamu)			تُرْحَمَانِ (turḥamāni) (turḥamāni)			تُرْحَمْنَ (turḥamna) (turḥamna)	يُرْحَمْنَ (yurḥamna) (yurḥamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْحَمَ (ʾurḥama) (ʾurḥama)	تُرْحَمَ (turḥama) (turḥama)	يُرْحَمَ (yurḥama) (yurḥama)		تُرْحَمَا (turḥamā) (turḥamā)	يُرْحَمَا (yurḥamā) (yurḥamā)		نُرْحَمَ (nurḥama) (nurḥama)	تُرْحَمُوا (turḥamū) (turḥamū)	يُرْحَمُوا (yurḥamū) (yurḥamū)
	f		تُرْحَمِي (turḥamī) (turḥamī)	تُرْحَمَ (turḥama) (turḥama)			تُرْحَمَا (turḥamā) (turḥamā)			تُرْحَمْنَ (turḥamna) (turḥamna)	يُرْحَمْنَ (yurḥamna) (yurḥamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْحَمْ (ʾurḥam) (ʾurḥam)	تُرْحَمْ (turḥam) (turḥam)	يُرْحَمْ (yurḥam) (yurḥam)		تُرْحَمَا (turḥamā) (turḥamā)	يُرْحَمَا (yurḥamā) (yurḥamā)		نُرْحَمْ (nurḥam) (nurḥam)	تُرْحَمُوا (turḥamū) (turḥamū)	يُرْحَمُوا (yurḥamū) (yurḥamū)
	f		تُرْحَمِي (turḥamī) (turḥamī)	تُرْحَمْ (turḥam) (turḥam)			تُرْحَمَا (turḥamā) (turḥamā)			تُرْحَمْنَ (turḥamna) (turḥamna)	يُرْحَمْنَ (yurḥamna) (yurḥamna)