رَسَمَ

Корен: ر س م*

Цртежи предшколаца.

Изговор:

DIN: rasama  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. нацртати
2. скицирати
3. насликати
4. уцртати
5. унети на карту
6. описти
7. забележити
8. записати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
нацртати	يَرْسُمُ	رَسَمَ	1.
убележити	يُرَسِّمُ	رَسَّمَ	2.
/	/	/	3.
потерати да брзо корача	يُرْسِمُ	أَرْسَمَ	4.
за себе цртати	يَتَرَسَّمُ	تَرَسَّّمَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
бити нацртан	يَرْتَسِمُ	إِرْتَسَمَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Примери:

.رَسَمَ غُسْتاف كليمْت عَدَدًا كَبيرًا مِنَ التُّحَفِِ وَ من أَجْمَلُهم شَجَرَةُ يعقوب

Густав Климт је насликао белики број ремек-дела, а најлепше међу њима је "Јакубово дрво".

Синоними:

• صَوَّرَ - цртати, фотографисати
• خَطَّطَ - цртати, нацртати, скицирати
• صَمَّمَ - нацртати

Супротне речи:

• مَسَحَ - брисати

Изреке и пословице:

.أُفَضِّلُ الرَّسْمَ مِنْ الكَلَامِ. الرَّسْمُ أَسْرَعٌ وَ لا يَتْرُكُ مَكانًا لِلكذْبِ

Више волим да цртам него да пишем. Цртање је брже и не оставља простор за лажи.

Асоцијације:

• مَوْهَبَةٌ - таленат, надареност
• قَريحَةٌ - таленат
• تُحْفَةٌ - ремек-дело
• ريشَةٌ - четкица
• مَسْرَحٌ - позориште
• إِلْهَامٌ - инспирција, надахнуће

Изведене речи:

• إِرْتِسامٌ - изрз, изражај
• رَسَّامٌ - цртач, сликар, илустратор
• رَسْمٌ - цртање, сликање
• رُسومٌ - цртеж, скица, слика
• رَسَمَةٌ - утисак
• مَرْسَمٌ - атеље, студио
• مَرْسومٌ - нацртан, насликан

Сродни чланци са Википедије:

رَسَمَ

Преводи

Енглески: [1] draw ☞en Италијански: [1] disegnare ☞it Немачки: [1] zeichnen ☞de Шпански: [1] dibujar ☞es Француски: Фински: [1] piirtää ☞fi Грчки: [1] σχεδιάζω ☞el

Руски: [1] рисовать ☞ru Португалски: [1] desenhar ☞pt Македонски: Српски: [1] цртати ☞sr Мађарски: [1] rajzol ☞hu Бугарски: [1] рисувам ☞bg Кинески: [1] 画 ☞zh

Конјугација глагола رَسَمَ (rasama) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَاسِمٌ (rāsimun) (rāsimun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْسُومٌ (marsūmun) (marsūmun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَسَمْتُ (rasamtu) (rasamtu)	رَسَمْتَ (rasamta) (rasamta)	رَسَمَ (rasama)		رَسَمْتُمَا (rasamtumā) (rasamtumā)	رَسَمَا (rasamā) (rasamā)		رَسَمْنَا (rasamnā) (rasamnā)	رَسَمْتُمْ (rasamtum) (rasamtum)	رَسَمُوا (rasamū) (rasamū)
	f		رَسَمْتِ (rasamti) (rasamti)	رَسَمَتْ (rasamat) (rasamat)			رَسَمَتَا (rasamatā) (rasamatā)			رَسَمْتُنَّ (rasamtunna) (rasamtunna)	رَسَمْنَ (rasamna) (rasamna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْسُمُ (ʾarsumu) (ʾarsumu)	تَرْسُمُ (tarsumu) (tarsumu)	يَرْسُمُ (yarsumu) (yarsumu)		تَرْسُمَانِ (tarsumāni) (tarsumāni)	يَرْسُمَانِ (yarsumāni) (yarsumāni)		نَرْسُمُ (narsumu) (narsumu)	تَرْسُمُونَ (tarsumūna) (tarsumūna)	يَرْسُمُونَ (yarsumūna) (yarsumūna)
	f		تَرْسُمِينَ (tarsumīna) (tarsumīna)	تَرْسُمُ (tarsumu) (tarsumu)			تَرْسُمَانِ (tarsumāni) (tarsumāni)			تَرْسُمْنَ (tarsumna) (tarsumna)	يَرْسُمْنَ (yarsumna) (yarsumna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْسُمَ (ʾarsuma) (ʾarsuma)	تَرْسُمَ (tarsuma) (tarsuma)	يَرْسُمَ (yarsuma) (yarsuma)		تَرْسُمَا (tarsumā) (tarsumā)	يَرْسُمَا (yarsumā) (yarsumā)		نَرْسُمَ (narsuma) (narsuma)	تَرْسُمُوا (tarsumū) (tarsumū)	يَرْسُمُوا (yarsumū) (yarsumū)
	f		تَرْسُمِي (tarsumī) (tarsumī)	تَرْسُمَ (tarsuma) (tarsuma)			تَرْسُمَا (tarsumā) (tarsumā)			تَرْسُمْنَ (tarsumna) (tarsumna)	يَرْسُمْنَ (yarsumna) (yarsumna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْسُمْ (ʾarsum) (ʾarsum)	تَرْسُمْ (tarsum) (tarsum)	يَرْسُمْ (yarsum) (yarsum)		تَرْسُمَا (tarsumā) (tarsumā)	يَرْسُمَا (yarsumā) (yarsumā)		نَرْسُمْ (narsum) (narsum)	تَرْسُمُوا (tarsumū) (tarsumū)	يَرْسُمُوا (yarsumū) (yarsumū)
	f		تَرْسُمِي (tarsumī) (tarsumī)	تَرْسُمْ (tarsum) (tarsum)			تَرْسُمَا (tarsumā) (tarsumā)			تَرْسُمْنَ (tarsumna) (tarsumna)	يَرْسُمْنَ (yarsumna) (yarsumna)
императив الأمر	m		اُرْسُمْ (ursum) (ursum)			اُرْسُمَا (ursumā) (ursumā)				اُرْسُمُوا (ursumū) (ursumū)
	f		اُرْسُمِي (ursumī) (ursumī)							اُرْسُمْنَ (ursumna) (ursumna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُسِمْتُ (rusimtu) (rusimtu)	رُسِمْتَ (rusimta) (rusimta)	رُسِمَ (rusima)		رُسِمْتُمَا (rusimtumā) (rusimtumā)	رُسِمَا (rusimā) (rusimā)		رُسِمْنَا (rusimnā) (rusimnā)	رُسِمْتُمْ (rusimtum) (rusimtum)	رُسِمُوا (rusimū) (rusimū)
	f		رُسِمْتِ (rusimti) (rusimti)	رُسِمَتْ (rusimat) (rusimat)			رُسِمَتَا (rusimatā) (rusimatā)			رُسِمْتُنَّ (rusimtunna) (rusimtunna)	رُسِمْنَ (rusimna) (rusimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْسَمُ (ʾursamu) (ʾursamu)	تُرْسَمُ (tursamu) (tursamu)	يُرْسَمُ (yursamu) (yursamu)		تُرْسَمَانِ (tursamāni) (tursamāni)	يُرْسَمَانِ (yursamāni) (yursamāni)		نُرْسَمُ (nursamu) (nursamu)	تُرْسَمُونَ (tursamūna) (tursamūna)	يُرْسَمُونَ (yursamūna) (yursamūna)
	f		تُرْسَمِينَ (tursamīna) (tursamīna)	تُرْسَمُ (tursamu) (tursamu)			تُرْسَمَانِ (tursamāni) (tursamāni)			تُرْسَمْنَ (tursamna) (tursamna)	يُرْسَمْنَ (yursamna) (yursamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْسَمَ (ʾursama) (ʾursama)	تُرْسَمَ (tursama) (tursama)	يُرْسَمَ (yursama) (yursama)		تُرْسَمَا (tursamā) (tursamā)	يُرْسَمَا (yursamā) (yursamā)		نُرْسَمَ (nursama) (nursama)	تُرْسَمُوا (tursamū) (tursamū)	يُرْسَمُوا (yursamū) (yursamū)
	f		تُرْسَمِي (tursamī) (tursamī)	تُرْسَمَ (tursama) (tursama)			تُرْسَمَا (tursamā) (tursamā)			تُرْسَمْنَ (tursamna) (tursamna)	يُرْسَمْنَ (yursamna) (yursamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْسَمْ (ʾursam) (ʾursam)	تُرْسَمْ (tursam) (tursam)	يُرْسَمْ (yursam) (yursam)		تُرْسَمَا (tursamā) (tursamā)	يُرْسَمَا (yursamā) (yursamā)		نُرْسَمْ (nursam) (nursam)	تُرْسَمُوا (tursamū) (tursamū)	يُرْسَمُوا (yursamū) (yursamū)
	f		تُرْسَمِي (tursamī) (tursamī)	تُرْسَمْ (tursam) (tursam)			تُرْسَمَا (tursamā) (tursamā)			تُرْسَمْنَ (tursamna) (tursamna)	يُرْسَمْنَ (yursamna) (yursamna)