رَكَدَ

Корен: ر ك د*

Коњ мирује у штали.

Изговор:

DIN: rakada  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. стишати се
2. смирити се
3. мировати
4. бити миран

Примери:

.رَكَدَ الحِصَانُ بَعْدَ السُّبَاقِ

Коњ се смирио после трке.

Синоними:

• هَدَأَ - смирити се
• سَكَّنَ - смирити
• سَكَنَ - смирити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
смирити се	يَرْكُدُ	رَكَدَ	1.
/	/	/	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• شَقِي - б. немиран

Изреке и пословице:

.لَكَ إِخْطِيَارَيْنِ: إِمَّا تَتَحَرَّك و تَكُون سَعِيدًا أَو تَتَرَّكَد و تَبْقَى وَحِيدًا

Имаш два избора: Или да се покренеш и будеш срећан или да стагнираш и будеш усамљен.

Асоцијације:

• اِنْضِبَاطٌ - дисциплина

Изведене речи:

• رَكَدَتْ رِيحُهُم - прошла је њихова моћ
• رَاكِدٌ - миран, непомичан, непокретан
• رُكُودٌ - тишина, затишје, застој, стагнација, мртвило
• مَرَاكِدُ - почивалишта, одмаралишта

Сродни чланци са Википедије:

رَكَدَ

Преводи

Енглески: [1] Stagnate ☞en Италијански: [1] ristagnare ☞it Немачки: [1] stagnere ☞de Шпански: [1] estancarse ☞es Француски: [1] stagner ☞fr Фински: [1] polkea paikallaan ☞fi Грчки: [1] λιμνάζει ☞el

Руски: [1] застаиваться ☞ru Португалски: [1] estagnar ☞pt Македонски: [1] стагнира ☞mk Српски: [1] мировати ☞sr Мађарски: [1] stagnál ☞hu Бугарски: [1] застоявам ☞bg Кинески: [1] 停滯 ☞zh

Конјугација глагола رَكَدَ (rakada) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَاكِدٌ (rākidun) (rākidun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْكُودٌ (markūdun) (markūdun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَكَدْتُ (rakadtu) (rakadtu)	رَكَدْتَ (rakadta) (rakadta)	رَكَدَ (rakada)		رَكَدْتُمَا (rakadtumā) (rakadtumā)	رَكَدَا (rakadā) (rakadā)		رَكَدْنَا (rakadnā) (rakadnā)	رَكَدْتُمْ (rakadtum) (rakadtum)	رَكَدُوا (rakadū) (rakadū)
	f		رَكَدْتِ (rakadti) (rakadti)	رَكَدَتْ (rakadat) (rakadat)			رَكَدَتَا (rakadatā) (rakadatā)			رَكَدْتُنَّ (rakadtunna) (rakadtunna)	رَكَدْنَ (rakadna) (rakadna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْكُدُ (ʾarkudu) (ʾarkudu)	تَرْكُدُ (tarkudu) (tarkudu)	يَرْكُدُ (yarkudu) (yarkudu)		تَرْكُدَانِ (tarkudāni) (tarkudāni)	يَرْكُدَانِ (yarkudāni) (yarkudāni)		نَرْكُدُ (narkudu) (narkudu)	تَرْكُدُونَ (tarkudūna) (tarkudūna)	يَرْكُدُونَ (yarkudūna) (yarkudūna)
	f		تَرْكُدِينَ (tarkudīna) (tarkudīna)	تَرْكُدُ (tarkudu) (tarkudu)			تَرْكُدَانِ (tarkudāni) (tarkudāni)			تَرْكُدْنَ (tarkudna) (tarkudna)	يَرْكُدْنَ (yarkudna) (yarkudna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْكُدَ (ʾarkuda) (ʾarkuda)	تَرْكُدَ (tarkuda) (tarkuda)	يَرْكُدَ (yarkuda) (yarkuda)		تَرْكُدَا (tarkudā) (tarkudā)	يَرْكُدَا (yarkudā) (yarkudā)		نَرْكُدَ (narkuda) (narkuda)	تَرْكُدُوا (tarkudū) (tarkudū)	يَرْكُدُوا (yarkudū) (yarkudū)
	f		تَرْكُدِي (tarkudī) (tarkudī)	تَرْكُدَ (tarkuda) (tarkuda)			تَرْكُدَا (tarkudā) (tarkudā)			تَرْكُدْنَ (tarkudna) (tarkudna)	يَرْكُدْنَ (yarkudna) (yarkudna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْكُدْ (ʾarkud) (ʾarkud)	تَرْكُدْ (tarkud) (tarkud)	يَرْكُدْ (yarkud) (yarkud)		تَرْكُدَا (tarkudā) (tarkudā)	يَرْكُدَا (yarkudā) (yarkudā)		نَرْكُدْ (narkud) (narkud)	تَرْكُدُوا (tarkudū) (tarkudū)	يَرْكُدُوا (yarkudū) (yarkudū)
	f		تَرْكُدِي (tarkudī) (tarkudī)	تَرْكُدْ (tarkud) (tarkud)			تَرْكُدَا (tarkudā) (tarkudā)			تَرْكُدْنَ (tarkudna) (tarkudna)	يَرْكُدْنَ (yarkudna) (yarkudna)
императив الأمر	m		اُرْكُدْ (urkud) (urkud)			اُرْكُدَا (urkudā) (urkudā)				اُرْكُدُوا (urkudū) (urkudū)
	f		اُرْكُدِي (urkudī) (urkudī)							اُرْكُدْنَ (urkudna) (urkudna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُكِدْتُ (rukidtu) (rukidtu)	رُكِدْتَ (rukidta) (rukidta)	رُكِدَ (rukida)		رُكِدْتُمَا (rukidtumā) (rukidtumā)	رُكِدَا (rukidā) (rukidā)		رُكِدْنَا (rukidnā) (rukidnā)	رُكِدْتُمْ (rukidtum) (rukidtum)	رُكِدُوا (rukidū) (rukidū)
	f		رُكِدْتِ (rukidti) (rukidti)	رُكِدَتْ (rukidat) (rukidat)			رُكِدَتَا (rukidatā) (rukidatā)			رُكِدْتُنَّ (rukidtunna) (rukidtunna)	رُكِدْنَ (rukidna) (rukidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْكَدُ (ʾurkadu) (ʾurkadu)	تُرْكَدُ (turkadu) (turkadu)	يُرْكَدُ (yurkadu) (yurkadu)		تُرْكَدَانِ (turkadāni) (turkadāni)	يُرْكَدَانِ (yurkadāni) (yurkadāni)		نُرْكَدُ (nurkadu) (nurkadu)	تُرْكَدُونَ (turkadūna) (turkadūna)	يُرْكَدُونَ (yurkadūna) (yurkadūna)
	f		تُرْكَدِينَ (turkadīna) (turkadīna)	تُرْكَدُ (turkadu) (turkadu)			تُرْكَدَانِ (turkadāni) (turkadāni)			تُرْكَدْنَ (turkadna) (turkadna)	يُرْكَدْنَ (yurkadna) (yurkadna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْكَدَ (ʾurkada) (ʾurkada)	تُرْكَدَ (turkada) (turkada)	يُرْكَدَ (yurkada) (yurkada)		تُرْكَدَا (turkadā) (turkadā)	يُرْكَدَا (yurkadā) (yurkadā)		نُرْكَدَ (nurkada) (nurkada)	تُرْكَدُوا (turkadū) (turkadū)	يُرْكَدُوا (yurkadū) (yurkadū)
	f		تُرْكَدِي (turkadī) (turkadī)	تُرْكَدَ (turkada) (turkada)			تُرْكَدَا (turkadā) (turkadā)			تُرْكَدْنَ (turkadna) (turkadna)	يُرْكَدْنَ (yurkadna) (yurkadna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْكَدْ (ʾurkad) (ʾurkad)	تُرْكَدْ (turkad) (turkad)	يُرْكَدْ (yurkad) (yurkad)		تُرْكَدَا (turkadā) (turkadā)	يُرْكَدَا (yurkadā) (yurkadā)		نُرْكَدْ (nurkad) (nurkad)	تُرْكَدُوا (turkadū) (turkadū)	يُرْكَدُوا (yurkadū) (yurkadū)
	f		تُرْكَدِي (turkadī) (turkadī)	تُرْكَدْ (turkad) (turkad)			تُرْكَدَا (turkadā) (turkadā)			تُرْكَدْنَ (turkadna) (turkadna)	يُرْكَدْنَ (yurkadna) (yurkadna)